Autor: Afrim Beriša, doktor nauka o životnoj sredini
Iako obrazovanje nije direktno rešenje za sprečavanje klimatskih promena, ono je ipak jedno od najefikasnijih oruđa za promenu stavova i bolje razumevanje problema, te je stoga veoma važna akcija u borbi protiv globalnog zagrevanja. .
Različita istraživanja navode jačanje obrazovanja i posvećenost klimatskim promenama kao jednu od najvažnijih društvenih intervencija za usporavanje fenomena rasta globalnih temperatura. Šira javnost sa boljom edukacijom o klimatskim problemima može biti svesnija kada je u pitanju podrška promeni politike i merama za usporavanje ili zaustavljanje emisije gasova staklene bašte.
Čak i relevantne klimatske agencije Ujedinjenih nacija priznaju činjenicu da je teško zamisliti efikasno rješavanje klimatskih promjena i klimatskih promjena bez široke i dubinske obrazovne strategije.
Zbog toga je tema klimatskih promena već postala deo nastavnog plana i programa u mnogim javnim i privatnim školama širom sveta.
Uprkos složenosti nauke o klimi i mnogim nepoznanicama koje ova oblast donosi, uključujući nedostatak stručnosti potrebne za ovu jedinicu, interesovanje za učenje i razumevanje problema klimatskih promena raste.
U nekim zemljama, posvećenost povećanju podrške obrazovanju u oblasti klimatskih promena stavljena je u okvire nacionalnih akcionih planova za ispunjavanje zahteva Pariskog klimatskog sporazuma. Jedan takav primer dolazi iz Italije, koja je od septembra prošle godine zvanično počela da predaje predmet klimatske promene u školama sa 33 nastavna časa godišnje. Štaviše, Italija je, u okviru Ministarstva obrazovanja, postavila jedan od glavnih ciljeva obrazovanja za održivost i klimu.
U nekim drugim zemljama, kao što je Novi Zeland, već su razvijeni sveobuhvatni klimatski nastavni planovi i programi koji se primenjuju u školama za učenike uzrasta 11-15 godina. U sastavljanju ovog nastavnog plana i programa, Zeland je čak angažovao klimatske naučnike da nastavni plan i program učine što efikasnijim.
Čak je i u nekim školama na severu Engleske nastava o klimatskim promenama počela kao posebna nastavna jedinica. Ranije je ova zemlja imala sertifikate specijalne nastavnike za klimatske promene, a ovaj predmet je postao deo nastavnog plana i programa.
U drugim zemljama, kao što je Vašington u SAD, nastavni plan i program o klimatskim promenama je budžetiran kroz poseban zakon koji ima za cilj finansiranje projekata obuke za nastavnike javnih škola i organizacije civilnog društva kako bi proširili znanje o klimi. Samo tokom 2017. godine, profesionalni razvoj ovog programa poznatog kao Clime Time koristilo je oko 7.500 nastavnika javnih škola, uglavnom nastavnika osnovnih škola, dok je za naredne dve godine stavljeno na raspolaganje još 3 miliona dolara.
Kao podršku celom ovom procesu, poseban doprinos daju Ujedinjene nacije, koje kroz specifične onlajn kurseve sertifikuju nastavnike za temu klimatskih promena. Obrazovni program o klimatskim promenama i održivom razvoju (CCESD) je čak osnovan u okviru UNESCO-a, koji ima za cilj da poveća znanje o klimatskim promenama kroz obrazovanje.
Obrazovni programi o klimatskim promenama i održivom razvoju prema Uneskovim smernicama već su prilagođeni obrazovnim sistemima u Australiji, Kini, Japanu i nekoliko drugih zemalja.
Pored formalnog obrazovanja, postoji mnogo neformalnih inicijativa za učenje o klimatskim promenama, a mediji su povećali svoju posvećenost podršci procesu obrazovanja o klimi.
Ne manjka ni individualnih inicijativa studenata da učine više na tom planu. Imamo svežu inicijativu studentkinje iz Švedske, Grete Tunberg, koja svojim akcijama svakog petka traži od svetskih lidera da preduzmu konkretne akcije za sprečavanje daljih klimatskih promena. Njene akcije inspirisale su milione mladih ljudi širom sveta da protestuju, a jedan od njihovih zahteva je još bolje klimatsko obrazovanje.
Međutim, na Kosovu ne postoji konkretna inicijativa za rešavanje uključivanja nastavnog plana i programa o klimatskim promenama u redovni obrazovni program.
https://gjelberohu.blogspot.com/2020/08/a-duhet-te-mesohen-ndrishimet-klimatike.html?m=1#more
