Veliko zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Kosovu

Zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Kosovu povećalo se umesto da se smanji tokom 2020. godine, prema izveštaju koji su danas objavili CEE Bankvatch Netvork i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), u saradnji sa Balkanskom zelenom fondacijom.

Za razliku od drugih zemalja u regionu, gde je sumpor -dioksid najveći problem, na Kosovu najveći prekršaji potiču od emisije prašine. U 2020. oni su dostigli 4,25 puta iznad zakonske granice, na 5.867 tona, što je značajno povećanje sa 5.042 tone emitovanih tokom 2018. – 2019. godine.

Podaci još nisu objavljeni. Kosovska jedinica B2 emitovala je 6,64 puta iznad dozvoljene granice, što je čini najvećim zagađivačem.

Emisije sumpora su takođe bile 1,8 puta iznad dozvoljene granice 2020. godine, sa ukupno 19.987 tona. Ovo je bio značajan porast u odnosu na 2018. godinu (14.232 tone), uprkos uporedivom broju radnih sati.

Kosovo je imalo najveće kršenje granica azotnog oksida 2020. godine, 1,65 puta više od dozvoljenog. Emisije su takođe značajno porasle tokom 2018. i 2020. godine – dostigle su 22.846 tona, skoro 3.700 tona više nego u 2018. godini.

Direktiva o velikim elektranama na sagorijevanje – direktiva EU za smanjenje emisije opasnih supstanci, prilagođena zemljama potpisnicama Ugovora o energetskoj zajednici – zakonski zahtijeva od ovih zemalja da od 2018. smanje zagađenje zraka iz svojih elektrana.

Međutim, prema izvještaju, 2020. godine 18 termoelektrana na zapadni Balkan ispuštalo je dva i po puta više sumpor-dioksida od svih 221 elektrana na ugalj u EU zajedno.

Kompletno saopštenje za javnost možete pronaći ovde.

Biodiverzitet i njegov uticaj na životnu sredinu

Biodiverzitet čini Zemlju nastanjivom. Bioraznoliki ekosistemi pružaju rešenja zasnovana na prirodi koja nas štite od prirodnih katastrofa kao što su poplave i oluje, filtriraju vodu i regenerišu zemljište.

Čišćenje preko 35% svjetskih mangrova za ljudske aktivnosti sve je više dovodilo ljude i njihove domove u opasnost od poplava i porasta nivoa mora. Da su današnji mangrovi izgubljeni, 18 miliona ljudi bi bilo poplavljeno svake godine (povećanje od 39%), a godišnja šteta na imovini povećala bi se za 16% (82 milijarde dolara).

Zaštita i obnova prirodnih ekosistema od vitalnog su značaja za borbu protiv klimatskih promjena. Rešenja zasnovana na prirodi mogla bi da obezbede 37% isplativog ublažavanja CO2 potrebnog do 2030. godine za održavanje globalnog zagrevanja unutar 2 ° C (35,6 F).

Prirodni ekosistemi predstavljaju osnovu za ekonomski rast, zdravlje ljudi i prosperitet. Naša sudbina kao vrste duboko je povezana sa sudbinom našeg prirodnog okruženja.

Kako su ekosistemi sve ugroženiji ljudskim aktivnostima, priznavanje prednosti biodiverziteta je prvi korak u osiguranju da se o njemu brinemo. Znamo da je biodiverzitet važan. Sada, kao društvo, trebali bismo ga štititi-i pritom štititi svoje dugoročne interese.

Objavljeno od Svetskog ekonomskog foruma.

Računarski scenariji pokazuju da se klimatske promene mogu zaustaviti

Dok su vodeći svetski naučnici o klimatskim promenama ove nedelje objavili izveštaj pun upozorenja, oni su nastavili da insistiraju na tome da svet još uvek ima priliku da spreči najgore posledice klimatskih promena.

“Još uvek je moguće sprečiti većinu užasnih uticaja, ali to zaista zahteva transformaciju bez presedana”, rekao je Ko Barrett, zamenik predsednika Međuvladinog panela za klimatske promene. “Mislim da ideja da još uvek postoji put napred, služi kao tačka koja bi trebalo da nam ulije nadu.”
Ovaj obećavajući put, na kome opasne promene u klimatskom svetu konačno prestaju, proizvod je ogromnih kompjuterskih simulacija svetske ekonomije. Zovu se integrisani modeli vrednovanja. Postoji nekoliko glavnih verzija ovih računarskih procena: četiri razvijene u Evropi, jedna u Japanu i jedna u Sjedinjenim Državama.

“Ono što uglavnom radimo je pokušaj da istražimo šta je potrebno za ispunjenje ciljeva Pariza.” kaže Detlef van Vuuren, iz holandske Agencije za procenu uticaja na životnu sredinu, koja je razvila jedan od računarskih modela.
Kako smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte na nulu u narednih 40 godina?

Svetski lideri složili su se u Parizu da ograniče globalno zagrevanje na manje od 2 stepena Celzijusa. Planeta se već zagreva za oko 1 stepen Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Postizanje ovog cilja znači smanjenje emisije gasova staklene bašte na nulu u roku od oko 40 godina. To bi zahtevalo duboke promene.

Zbog toga su se neki naučnici obratili za pomoć svojim modelima računara. “Kako je moguće ići na nultu emisiju?” On odgovara. „Reč je o transportu, stanovanju i električnoj energiji.
Modeli zatim pokušavaju da ispune taj zahtev na najisplativiji način, sve dok je to tehnološki izvodljivo i ne podudara se sa granicama kao što su snabdevanje zemljištem ili drugi resursi.

Dobra vest je da su modeli pronašli način da postignu ovaj cilj, barem u scenarijima u kojima su svetske vlade bile sklone saradnji u ispunjavanju svojih obaveza u Parizu. U stvari, prema Keivan Riahi, na Međunarodnom institutu za primenjene sisteme u Austriji, pronašli su brojne puteve do nultog ugljenika.

Neki modeli prikazuju ljude kada reagiraju na veće cijene energije ili vladine propise promjenom načina života. Useljavaju se u domove koji štede više energije i odriču se automobila u korist nove i bolje vrste javnog prevoza. Pored tradicionalnih autobuskih linija, autonomna vozila poput Ubera – postižu isti efekat, dovodeći ljude tamo gde im je potrebno.

Naučnik Riahi voli ovu verziju. “Uveren sam da bi fundamentalno restrukturiranje na strani potražnje takođe dovelo do boljeg kvaliteta života”, kaže on.

Drugi scenariji pokazuju da ljudi i dalje troše mnogo energije, što zauzvrat zahtijeva ogromno povećanje proizvodnje čiste električne energije. To znači 10 ili 20 puta više zemljišta pokrivenog solarnim i vetroelektranama, u poređenju sa sadašnjim, kao i više elektrana u kojima se sagoreva drvo ili druga biogoriva, opremljene opremom za hvatanje i skladištenje ugljen -dioksida koji se oslobađa pri vetru.

Uprkos svim svojim nedostacima, ovi modeli ostaju glavni način na koji naučnici i kreatori politike pronalaze opcije za budućnost. Oni kvantifikuju kompromise i posledice koje možda nisu jasno vidljive. Na primer, ako zemlje žele da koriste drvo ili druge prirodne materijale kao gorivo, to znači manje zemlje za uzgoj hrane ili prirodne šume. Modeli takođe jasno pokazuju da je međunarodna saradnja od suštinskog značaja, pri čemu bogate zemlje pomažu siromašnijim zemljama da smanje emisije.

Rezultati kompjuterskog modelovanja su poput mapa koje sada mogu izgledati nejasne, ali omogućavaju mape puta koje mogu pomoći svetu da izbegne klimatsku katastrofu.

Elektronsku platformu Environment-hub podržava HumanRightivism, kojom upravlja CDF Fond za razvoj zajednice, uz podršku SIDA-e.

Posledice krčenja šuma i potreba za pošumljavanjem

Tokom protekle dve decenije, sve veći broj naučnih dokaza sugeriše da krčenje šuma, pokrećući složenu kaskadu događaja, stvara uslove za niz smrtonosnih patogena – poput virusa Nipah i Lassa i parazita koji izazivaju malariju i lajmsku bolest – da se proširi na ljude.

Šume troše više vode od kraćih vrsta vegetacije zbog većeg isparavanja; takođe imaju niže površinsko oticanje, punjenje podzemnih voda i prinos vode.

1 ha šume dnevno ispušta oko 47 000 litara vode u obliku pare tokom procesa transpiracije, što utiče na poboljšanje klime do 60 km.

Apel za mobilizaciju da se ne pali vatra

U vrijeme kada se naša zemlja suočava s visokim temperaturama, nažalost, pojavljuje se uznemirujuća pojava koja ugrožava živote ljudi, ekonomske posljedice i štetu po okoliš. Reč je o pojavi požara, koji se pojavljuju svuda na Kosovu, koji oštećuju šume, šumsko zemljište, ali i druga ruralna i urbana područja.

Šume čine oko 44,7% teritorije Republike Kosovo i predstavljaju vredan nacionalni resurs. Šumski požari, osim drveta, ugrožavaju i divlju floru i faunu, jer su šume njihovo stanište – njihov dom.

Pozivamo na maksimalnu brigu u očuvanju šuma, prirode i životne sredine. Takođe apelujemo na sve odgovorne institucije počev od opština, opštinskih jedinica KAŠ -a, vatrogasne službe i policije radi koordinacije akcija, kao i povećane brige u sprečavanju požara i mobilizaciji u njihovom gašenju.

Posebno pozivamo na mobilizaciju i pojačanu brigu šumskih čuvara, da aktivno prate situaciju i identifikuju počinioce, te da daju informacije organima za sprovođenje zakona, za osobe koje izazivaju požare.

Budite oprezni i NE ZAPALJAVAJTE POŽAR! Čuvajte šume jer su dragoceni nacionalni resursi i od kojih zavisi naš život!

Budite deo prevencije i gašenja požara u slučajevima šumskih požara.

Obavestite nadležne organe u vašim opštinama radi brzog odgovora.

Pomozite nadležnim institucijama u suzbijanju šumskih požara. Građanska i kulturna obaveza je biti gospodar zemlje kada mu zatrebate.

UPOZORENJE: Paljenje vatre kažnjivo je po zakonu!

Pravni osnov

Zaštita šuma

Na osnovu člana 12, 13, 16, 17. i 18. stav 18.1 (f) Zakona br. 03 / L-040 o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik br. 28/04. Jun 2008), citirano je:

Opštinski akti stav 12.2 tačka d) svaki drugi akt neophodan ili neophodan za efikasno funkcionisanje opštine

Član 13. Gradonačelnik donosi uredbe i odluke

– Član 16 opštinske nadležnosti

Tačka g) odgovornost za lokalne hitne slučajeve.

Tačka s) bilo koje pitanje koje nije izričito isključeno iz njihove nadležnosti

– Član 18 delegirane nadležnosti Član 18.1 tačka f0 zaštita šuma nastalih na teritoriji opštine u skladu sa ovlašćenjima koja je preneo centralni organ.

– Zakon br. 03 / L-153 o izmenama i dopunama Zakona br. 2003/3 o kosovskim šumama,

– Član 11 koji menja i dopunjava član 26 Osnovnog zakona definiše naslov „zaštita od požara“ menja se u naslov „Zaštita šuma“

– Član 12. stav 29.7 Zaštita šuma na teritoriji Opštine definisana je kao delegirana nadležnost prema članu 18. Zakona o lokalnoj samoupravi, a stav 19.12 se citira: „Zaštita šuma kao nadležnost delegirana je opštinama“

a) “služba za zaštitu šuma u ​​celini u skladu sa članovima 29.1, 29.2 i 29.3 Poglavlja VIII Zakona o šumama Kosova prelazi kao opštinska nadležnost”.

Podrška u zaštiti i obnovi šuma Kosova

Fond za razvoj Communitii (CDF) je kroz svoj HumanRightivism podržao lokalnu organizaciju Sustainabiliti Leadership Kosova (SLK) u organizaciji događaja #MoseMerrMalin – javnog događaja koji označava početak naših pokreta za zaštitu i obnavljanje šuma Kosova.

Pojedinci, preduzeća i vlada, ujedinimo se svi! Ujedinjeni možemo zaštititi preostale šume i obnoviti izgubljeno. Možemo osigurati zdravu budućnost i čist vazduh za sve. Ekonomiju možemo razvijati u tandemu sa obilnim prirodnim sistemom.

Fond za razvoj zajednice – CDF

Ambasada Švedske u Prištini

HumanRightivism

Kurti: Treba napraviti zakonodavni paket za zaštitu životne sredine

Premijer Kosova Albin Kurti pridružio se kampanji „Reci ne plastičnim kesama“ i dobio je od udruženja „HANDIKOS“ štrajk za višekratnu upotrebu koji rade osobe sa invaliditetom. Na trgu “Skenderbeu” u Prištini, gde ljudi sa invaliditetom stoje da promovišu kampanju, Kurti je rekao da za te ljude postoji potreba za institucionalnom odgovornošću i socijalnom svešću, ali i zaštitom životne sredine.

Izvršni direktor rekao je da treba stvoriti zakonodavni paket za zaštitu životne sredine.

„Moramo da brinemo i o onima koji su siromašniji, slabiji, bolesni ili sa posebnim potrebama, ali istovremeno moramo da shvatimo da su prirodni resursi ograničeni i da su takođe životno okruženje, a ne samo sirovina za tehnologiju. Stoga je ova inicijativa vrlo dobra, trebaju nam institucionalna odgovornost i socijalna svest. „Ono što treba da uradimo je da stvorimo radnu grupu u kojoj određeni ministri učestvuju sa parlamentarnim odborom, ali i civilno društvo i preduzeća, kako bi sačinili zakonodavni paket za zaštitu životne sredine“, rekao je Kurti.

Ova kampanja ima za cilj zaštitu životne sredine ne samo upotrebom plastičnih kesa već i promovisanjem i podržavanjem rada deset osoba sa invaliditetom.

Prema Kurtiju, trebalo bi usmeriti na smanjenje plastičnih kesa, a tako nešto se, naglasio je, može brže postići kod velikih modela.

A direktor udruženja „Handikos“ Afrim Maliki rekao je da bi kosovske institucije trebalo da utiču na uklanjanje plastičnih kesa.

„Njih prave osobe sa invaliditetom, te torbe, jednostavno zaštita životne sredine odnosi se na sve građane bez razlike i na postizanje građanske jednakosti tako da osobe sa invaliditetom budu ne samo jednake već i učesnici u svim procesima“, rekao je Maliki.

Ministar ekonomije i zaštite životne sredine Artane Rizvanolli rekao je da prepoznaje prepreke sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i da se postojeći pravni okvir ne koristi dovoljno u odnosu na njih.

HANDIKOS i Balkanski forum “započeli su danas kampanju„ Recite ne plastičnim kesama “, gde danas stoje na trgovima Skenderbeu i Majka Teresa u Prištini, predstavljajući ponovljene štrajkove koji su rađeni nekoliko meseci od osoba sa invaliditetom.

Zaustavite ugalj – uključite sunce

Ako bismo prestali da koristimo ugalj na zapadnom Balkanu za električnu energiju, grejanje i tešku industriju, ovo bi eliminisalo najveći izvor zagađenja vazduha.

Umesto miliona evra subvencija i milijardi kreditnih garancija za termoelektrane na ugalj, ova sredstva mogu se koristiti za solarnu proizvodnju, prekvalifikaciju radnika i čistu tehnologiju.

Da sastavite ugalj i osvetlite sunce, pridružite se našoj borbi zasnovanoj na solidarnosti i postanite deo kampanje Čist vazduh Ujedinjenog Balkana.

Socio-ekonomski, politički i ekološki uticaji otpadaka od hrane

Razgovarajmo o otpadu od hrane ima za cilj pokretanje dijaloga koji vode zajednice sa drugim zainteresovanim stranama na Kosovu o socijalno-ekonomskim, političkim i ekološkim uticajima otpada od hrane i pilotiranje inovativnih rešenja za ovaj problem.

Inicijativu „Razgovarajmo o otpadu od hrane“ sprovodi Zelena fondacija kao deo konzorcijuma projekta HumanRightivism koji podržava švedska vlada, a njime upravlja Fond za razvoj zajednice.

Ovu inicijativu takođe podržava „Program civilnog društva za Albaniju i Kosovo“, koji finansira norveško Ministarstvo spoljnih poslova, a kojim upravlja Kosovska fondacija civilnog društva (KCSF) u partnerstvu sa partnerima Albanija za promene i razvoj (PA).