Državni ured za reviziju započela je reviziju učinka u oblasti energetike i životne sredine


Kosovska Državna služba za reviziju započela je reviziju učinka u oblasti energetike i životne sredine sa temom „Sistem licenciranja hidroelektrana i njihov uticaj na životnu sredinu i vodu (2015 – 2021)“. Bavljenje ovom temom revizije je od posebnog značaja jer se upotreba vode za proizvodnju električne energije mora vršiti na pravi način bez uticaja na kvalitet i protok vod

Različiti medijski izveštaji i početna istraživanja u fazi planiranja u ovoj oblasti pokazuju da postoje indicije da proces izdavanja hidroenergetskih dozvola karakterišu nedostaci i nedostatak transparentnosti. Takođe postoje indicije za nedostatak koordinacije između odgovornih strana tokom procesa licenciranja, nedostatak odgovarajućeg nadzora od strane nadležnih institucija, što posljedično može biti ugroženo životnom sredinom ovom aktivnošću. Uticaj koji ova aktivnost ima na životnu sredinu i početni pokazatelji problema u ovoj oblasti poslužili su NAO-u da započne ovu reviziju.

Cilj ove revizije je ocjenjivanje izdavanja licenci za hidroelektrane i djelatnosti javnih ustanova za zaštitu životne sredine od djelatnosti hidroelektrana. Osnovna svrha ove revizije je da doprinese unapređenju procesa izdavanja dozvola i da se obezbedi da se korišćenje voda vrši efikasnije i efektivnije u postizanju predviđene namene i da se obezbedi zaštita voda i životne sredine.

Regulatorna kancelarija za energiju će biti predmet procesa revizije; Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture; Ministarstvo privrede kao i opštine Dragaš, Mitrovica, Dečane i opština rtrpce. Takođe, Kosovska agencija za šume i Ministarstvo kulture, omladine i sporta mogu biti predmet revizije, u zavisnosti od toga da li se odnose na oblast revizije. U okviru ovih institucija, fokus revizije biće odjeljenja za izdavanje dozvola i odjeljenja inspektorata koji se odnose na uticaj na životnu sredinu i vode. Delokrug će se fokusirati na izdavanje dozvola za hidroelektrane tokom 2015-2020. godine i njihov uticaj na životnu sredinu i vodu.

Glavni cilj izgradnje hidroelektrana na Kosovu je dostizanje cilja od 25% u skladu sa dogovorom uspostavljene Direktive EU 2019/32/EC za proizvodnju obnovljive energije do 2020. godine, smanjujući uticaj na životnu sredinu i vodu. Na Kosovu je tokom 2015-2020. godine izgrađeno oko 20 malih hidroelektrana koje nude proizvodni kapacitet od oko 86 MV. Hidroelektrane treba da se grade u koncesiji sa javnim ustanovama, opremaju i primenjuju pravila i kriterijume ekoloških dozvola u cilju zaštite voda i životne sredine i obezbeđivanja kvaliteta vodosnabdevanja i njihovog protoka.

Aktivnosti svake institucije nadležne za izgradnju hidroelektrana i njihov rad u cilju proizvodnje električne energije moraju se odvijati u skladu sa principima usklađenosti, ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti. Takođe obezbediti transparentnost i jednak tretman za ekonomske operatere koji imaju za cilj da koriste vodu za proizvodnju energije.

NAO je posvećen rešavanju relevantnih i važnih tema za Skupštinu Kosova i njene građane pružanjem korisnih preporuka za zaštitu životne sredine i jačanje vladavine prava na Kosovu.

Podneta je krivična prijava zbog degradacije vodopada i parka Miruša

NVO Aktivni građani podnela je krivičnu prijavu zbog degradacije Spomenika prirode „Vodopadi i park Miruša“ proglašenog za posebno područje, vezano za projekat: Čišćenje životne sredine i sanacija pešačke i biciklističke staze sa rasvetom i rekreacijom sa regionalnog puta. Klina -Jakova do vodopada Miruša, prenosi Ekonomia Online.

Flutura Zimi iz ove organizacije saopštila je da su službenici opštine Klina i Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja, infrastrukture MSPP svojim radnjama i propustima počinili krivična dela degradacije ili uništavanja životne sredine prema članu 338. Krivičnog zakona. Zakonik Kosova.nezakonito dozvoljavanje instalacija koje zagađuju životnu sredinu član 340, zloupotreba poverenja član 330 kao i zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja sankcionisana članom 414 Krivičnog zakonika.

„Projekat koji je pokrenula Opština Klina 19.07.2019 nije predviđen prostornim planom Miruše, nije bilo javne rasprave ili odluke Skupštine Kosova ili Skupštine opštine, a zatim 31.07.2019 MSPP odobrava projekat sa početak i sprovođenje procedura nabavke, u iznosu od 384 00 evra bez ekološke dozvole, bez građevinske dozvole, bez procene uticaja na životnu sredinu bez izveštaja o životnoj sredini i bez preporuka Kosovskog zavoda za zaštitu prirode i istovremeno projekat nema procena podobnosti za ekološku mrežu koja je obavezna prema Zakonu o zaštiti prirode”.

Prema njenim rečima, u pitanju su degradirane zone 1 i 2 što je stroga zona, intervenisali su postojeću stazu u širini od 2 metra tako što su je degradirali na 10 do 15 metara u dužini od 2,3 km, intervencijom koja je zahvatila karakteristike i vrednosti zbog kojih je Miruša proglašena spomenikom prirode u skladu sa članom 14. Zakona o zaštiti prirode, prenosi EO.

Ambasadorka Švedske na Kosovu Karin Hernmark: Zagađen vazduh ima ozbiljne zdravstvene posledice

Kvalitet vazduha je od vitalnog značaja za zdravlje građana Kosova Švedska ambasada na Kosovu pokrenula je treću uzastopnu kampanju „Pričamo o vazduhu“ u saradnji sa zelenom novinarskom platformom „BB Green Kosova“.

„Hajde da pričamo o vazduhu“ je kampanja koju organizuje Ambasada Švedske na Kosovu, a kreatorka i kreatorka digitalne kampanje pokrenute 2019. godine, ambasadorka Karin Hernmark. Kampanja će biti proširena u medijskom i digitalnom aspektu, putem društvenih mreža, pri čemu je ove godine cilj kampanje bio da se kroz priče novinara, intervjua približi građanima, ali i samim političarima. i dnevnih izveštaja.značaj kvaliteta vazduha, ali i posledice njegovog zagađenja.

Moramo da govorimo o vazduhu, njegovom zagađenju, koje svakodnevno izazivaju elektrane, posebno tokom zime, ovde na Kosovu, i uopšte, od goriva ili drugih zagađivača. Akcija je počela 1. decembra i trajaće do 28. februara 2022. godine, a tokom ovih dana svake nedelje će se objavljivati intervjui različitih profila koji pokazuju kakvu štetu stalno nanosi zagađen vazduh u zdravstvenom i ekološkom smislu.

Posebnost trećeg izdanja je što će, pored uključivanja zelenih novinara sa Kosova u ovu kampanju, izvesti i novinar Lenart Bergren iz Švedske, koji će se fokusirati na švedske tehnike grejanja i izolacije. Dakle, pored razgovora o situaciji, tokom kampanje će doći i neka švedska rešenja, u tom pogledu.

Rušenje zgrade obložene azbestnim pločicama od strane NBP-a

Ministarstvo životne sredine objavilo je rezultate analiza sprovedenih u Nemačkoj.kancerogenog otpada sa veoma visokim rizikom od kontaminacije.

Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture objavilo je rezultat napravljen u laboratoriji u Nemačkoj.

„U cilju razmatranja rezultata analize za uništeni azbest u Lakrište od strane Javnog stambenog preduzeća, 15.10.2021. godine, poslali smo azbestni materijal u Nemačku laboratoriju, u kom slučaju je izvršeno mikroskopsko ispitivanje skeniranja uzorka azbesta. izvršena.prema uputstvu „VDI 3866 i CRB REM PA“, kaže se u saopštenju.

Možete upoznati dinosaurusa Dina u Vladi Kosova


Danas u 17 časova u zgradi Vlade Kosova urađena je projekcija siluete dinosaurusa u nastavku kampanje „Ne birajte istrebljenje”.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu zajedno sa Kancelarijom premijera će dizajnirati siluetu dinosaurusa u zgradi Vlade kako bi obeležili zatvaranje globalnog samita o klimi COP26 i promovisali globalnu kampanju o klimatskim promenama pod nazivom Ne istrebi.

Stalna predstavnica UNDP-a Maria Suokko zajedno sa Ulrikom Ričardson koordinatorkom UN za razvoj, predstavnicima diplomatske zajednice i predstavnicima kabineta premijera, Predsedništva, poslanika, ministarstva prisustvovaće projekciji Dina na zidovima zgrade.

Cilj jednogodišnje globalne kampanje je podizanje svesti o hitnosti odlaska sa upotrebe fosilnih goriva i prelaska na čistiju energiju, a jedna od njenih ključnih odlika je lik Dino Frenkija (Dinosaurus Frenkie), koji , u ime svoje vrste, šalje poruku da moramo delovati sada – pre nego što pretnja izumiranja čovečanstva postane stvarnost.

Događaju će prisustvovati i Dino, koji je radio na Kosovu na razgovoru i fotografisanju sa učesnicima./BB Green Kosova

Izvjestaj EU za Kosovo 2021, nalazi i zivotnoj sredini i klimatske promene

Kosovo je u ranoj fazi priprema za životnu sredinu i klimatske promene. Progress Limited je postignut tokom perioda izveštavanja, posebno u oblasti izveštavanja o životnoj sredini i praćenja kvaliteta vazduha. Da bi se uskladilo sa Zelenom agendom za ciljeve Zapadnog Balkana, Kosovo treba da poveća svoju političku posvećenost rešavanju problema degradacije životne sredine i klimatskih promena. Sve preporuke iz prethodnog izveštaja su još u toku. U narednoj godini Kosovo bi trebalo posebno:

- uspostaviti efikasan sistem monitoringa voda, objaviti podatke i preduzeti hitne i trajne mere za smanjenje zagađenja vazduha i vode;

- nastaviti sa povećanjem obuhvata prikupljanja otpada, posebno uvođenjem odvajanja otpada i reciklaže, uvesti mere cirkularne ekonomije za smanjenje otpada i efikasno rešavanje pitanja divljih deponija;

- sprovesti zakonske odredbe o odgovornosti prema životnoj sredini, šteti i kriminalu; 
primeniti princip zagađivač plaća i kreirati i započeti stalnu kampanju za podizanje svesti javnosti o zaštiti životne sredine;

- implementirati strategiju klimatskih promena i akcioni plan o klimatskim promenama, pripremiti mapu puta za usklađivanje sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i klimatskim pravnim tekovinama, usvojiti Nacionalni energetski i klimatski plan, u skladu sa zahtevima Energetske zajednice i pristupiti izradi nacrta dugoročna strategija dekarbonizacije.

Veliko zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Kosovu

Zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Kosovu povećalo se umesto da se smanji tokom 2020. godine, prema izveštaju koji su danas objavili CEE Bankvatch Netvork i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), u saradnji sa Balkanskom zelenom fondacijom.

Za razliku od drugih zemalja u regionu, gde je sumpor -dioksid najveći problem, na Kosovu najveći prekršaji potiču od emisije prašine. U 2020. oni su dostigli 4,25 puta iznad zakonske granice, na 5.867 tona, što je značajno povećanje sa 5.042 tone emitovanih tokom 2018. – 2019. godine.

Podaci još nisu objavljeni. Kosovska jedinica B2 emitovala je 6,64 puta iznad dozvoljene granice, što je čini najvećim zagađivačem.

Emisije sumpora su takođe bile 1,8 puta iznad dozvoljene granice 2020. godine, sa ukupno 19.987 tona. Ovo je bio značajan porast u odnosu na 2018. godinu (14.232 tone), uprkos uporedivom broju radnih sati.

Kosovo je imalo najveće kršenje granica azotnog oksida 2020. godine, 1,65 puta više od dozvoljenog. Emisije su takođe značajno porasle tokom 2018. i 2020. godine – dostigle su 22.846 tona, skoro 3.700 tona više nego u 2018. godini.

Direktiva o velikim elektranama na sagorijevanje – direktiva EU za smanjenje emisije opasnih supstanci, prilagođena zemljama potpisnicama Ugovora o energetskoj zajednici – zakonski zahtijeva od ovih zemalja da od 2018. smanje zagađenje zraka iz svojih elektrana.

Međutim, prema izvještaju, 2020. godine 18 termoelektrana na zapadni Balkan ispuštalo je dva i po puta više sumpor-dioksida od svih 221 elektrana na ugalj u EU zajedno.

Kompletno saopštenje za javnost možete pronaći ovde.

Biodiverzitet i njegov uticaj na životnu sredinu

Biodiverzitet čini Zemlju nastanjivom. Bioraznoliki ekosistemi pružaju rešenja zasnovana na prirodi koja nas štite od prirodnih katastrofa kao što su poplave i oluje, filtriraju vodu i regenerišu zemljište.

Čišćenje preko 35% svjetskih mangrova za ljudske aktivnosti sve je više dovodilo ljude i njihove domove u opasnost od poplava i porasta nivoa mora. Da su današnji mangrovi izgubljeni, 18 miliona ljudi bi bilo poplavljeno svake godine (povećanje od 39%), a godišnja šteta na imovini povećala bi se za 16% (82 milijarde dolara).

Zaštita i obnova prirodnih ekosistema od vitalnog su značaja za borbu protiv klimatskih promjena. Rešenja zasnovana na prirodi mogla bi da obezbede 37% isplativog ublažavanja CO2 potrebnog do 2030. godine za održavanje globalnog zagrevanja unutar 2 ° C (35,6 F).

Prirodni ekosistemi predstavljaju osnovu za ekonomski rast, zdravlje ljudi i prosperitet. Naša sudbina kao vrste duboko je povezana sa sudbinom našeg prirodnog okruženja.

Kako su ekosistemi sve ugroženiji ljudskim aktivnostima, priznavanje prednosti biodiverziteta je prvi korak u osiguranju da se o njemu brinemo. Znamo da je biodiverzitet važan. Sada, kao društvo, trebali bismo ga štititi-i pritom štititi svoje dugoročne interese.

Objavljeno od Svetskog ekonomskog foruma.

Računarski scenariji pokazuju da se klimatske promene mogu zaustaviti

Dok su vodeći svetski naučnici o klimatskim promenama ove nedelje objavili izveštaj pun upozorenja, oni su nastavili da insistiraju na tome da svet još uvek ima priliku da spreči najgore posledice klimatskih promena.

“Još uvek je moguće sprečiti većinu užasnih uticaja, ali to zaista zahteva transformaciju bez presedana”, rekao je Ko Barrett, zamenik predsednika Međuvladinog panela za klimatske promene. “Mislim da ideja da još uvek postoji put napred, služi kao tačka koja bi trebalo da nam ulije nadu.”
Ovaj obećavajući put, na kome opasne promene u klimatskom svetu konačno prestaju, proizvod je ogromnih kompjuterskih simulacija svetske ekonomije. Zovu se integrisani modeli vrednovanja. Postoji nekoliko glavnih verzija ovih računarskih procena: četiri razvijene u Evropi, jedna u Japanu i jedna u Sjedinjenim Državama.

“Ono što uglavnom radimo je pokušaj da istražimo šta je potrebno za ispunjenje ciljeva Pariza.” kaže Detlef van Vuuren, iz holandske Agencije za procenu uticaja na životnu sredinu, koja je razvila jedan od računarskih modela.
Kako smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte na nulu u narednih 40 godina?

Svetski lideri složili su se u Parizu da ograniče globalno zagrevanje na manje od 2 stepena Celzijusa. Planeta se već zagreva za oko 1 stepen Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Postizanje ovog cilja znači smanjenje emisije gasova staklene bašte na nulu u roku od oko 40 godina. To bi zahtevalo duboke promene.

Zbog toga su se neki naučnici obratili za pomoć svojim modelima računara. “Kako je moguće ići na nultu emisiju?” On odgovara. „Reč je o transportu, stanovanju i električnoj energiji.
Modeli zatim pokušavaju da ispune taj zahtev na najisplativiji način, sve dok je to tehnološki izvodljivo i ne podudara se sa granicama kao što su snabdevanje zemljištem ili drugi resursi.

Dobra vest je da su modeli pronašli način da postignu ovaj cilj, barem u scenarijima u kojima su svetske vlade bile sklone saradnji u ispunjavanju svojih obaveza u Parizu. U stvari, prema Keivan Riahi, na Međunarodnom institutu za primenjene sisteme u Austriji, pronašli su brojne puteve do nultog ugljenika.

Neki modeli prikazuju ljude kada reagiraju na veće cijene energije ili vladine propise promjenom načina života. Useljavaju se u domove koji štede više energije i odriču se automobila u korist nove i bolje vrste javnog prevoza. Pored tradicionalnih autobuskih linija, autonomna vozila poput Ubera – postižu isti efekat, dovodeći ljude tamo gde im je potrebno.

Naučnik Riahi voli ovu verziju. “Uveren sam da bi fundamentalno restrukturiranje na strani potražnje takođe dovelo do boljeg kvaliteta života”, kaže on.

Drugi scenariji pokazuju da ljudi i dalje troše mnogo energije, što zauzvrat zahtijeva ogromno povećanje proizvodnje čiste električne energije. To znači 10 ili 20 puta više zemljišta pokrivenog solarnim i vetroelektranama, u poređenju sa sadašnjim, kao i više elektrana u kojima se sagoreva drvo ili druga biogoriva, opremljene opremom za hvatanje i skladištenje ugljen -dioksida koji se oslobađa pri vetru.

Uprkos svim svojim nedostacima, ovi modeli ostaju glavni način na koji naučnici i kreatori politike pronalaze opcije za budućnost. Oni kvantifikuju kompromise i posledice koje možda nisu jasno vidljive. Na primer, ako zemlje žele da koriste drvo ili druge prirodne materijale kao gorivo, to znači manje zemlje za uzgoj hrane ili prirodne šume. Modeli takođe jasno pokazuju da je međunarodna saradnja od suštinskog značaja, pri čemu bogate zemlje pomažu siromašnijim zemljama da smanje emisije.

Rezultati kompjuterskog modelovanja su poput mapa koje sada mogu izgledati nejasne, ali omogućavaju mape puta koje mogu pomoći svetu da izbegne klimatsku katastrofu.

Elektronsku platformu Environment-hub podržava HumanRightivism, kojom upravlja CDF Fond za razvoj zajednice, uz podršku SIDA-e.