Temperature padaju, nivo zagađenosti vazduha na Kosovu raste

Sa padom temperatura na Kosovu je počeo da raste i nivo zagađenosti vazduha.
Pad temperatura uslovio je da se mnogi građani, posebno oni koji žive u kućama, vrate loženju uglja i drva kao načinu grejanja, što negativno utiče na kvalitet vazduha.

Prema podacima Američke ambasade na Kosovu, vazduh na Kosovu trenutno je nešto iznad dozvoljenih vrednosti PM 2,5.

Zagađenje vazduha se prati kroz nekoliko alata, od kojih je jedan Indeks kvaliteta vazduha – AKI, koji pretvara podatke o kvalitetu vazduha u brojeve i boje kako bi pomogao ljudima da razumeju kada treba da preduzmu mere da zaštite svoje zdravlje.

Trenutno je indeks kvaliteta vazduha na Kosovu 78, dok se očekuje da će maksimum dostići 190.

Vrednost od 78 indeksa kvaliteta vazduha znači da je zagađenje „prosečno“ i prihvatljivo.

Ovaj nivo kontaminacije može biti od srednjeg značaja za zdravlje veoma malog broja ljudi.

Na primer, ljudi koji su izuzetno osetljivi na ozon mogu imati poteškoća sa disanjem.

Klimatska kriza, kuda ide planeta? Samit COP27 u Egiptu

Ekstremne temperature, požari, suše i poplave postaju sve gori iz godine u godinu zbog klimatskih promena.
U stvari, poslednjih osam godina, prema izveštaju UN, definisane su kao najtoplije ikada zabeležene – što ukazuje da je svet uronjen u duboku klimatsku krizu.

Konferencija o klimi COP27 u Egiptu bila je fokusirana na ovo pitanje, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na „konkretnu klimatsku akciju“.

„Svetska meteorološka organizacija je stavila do znanja da se promene dešavaju katastrofalnom brzinom, razaranja na svim kontinentima. Moramo odgovoriti na signal zabrinutosti zbog planete ambicioznim i kredibilnim klimatskim akcijama. COP 27 bi trebalo da bude pravo mesto i vreme kada se o tome odlučuje“, rekao je Antonio Guteres.

Sastanak u Egiptu počeo je u nedelju i trajaće do 18. novembra, dok će svetski lideri ostati 7. i 8. novembra.

Više od 120 šefova država i vlada učestvuje na samitu o klimi. Oni će u svojim govorima definisati šta traže na ovom samitu.

Samit je počeo govorom predsednika COP26 Aloka Šarme, kojim je obeležena zvanična primopredaja Egiptu.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi i generalni sekretar UN Antonio Gutereš poželeli su dobrodošlicu nekolicini lidera, uključujući predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata šeika Mohameda bin Zajeda Al-Nahjana, francuskog predsednika Emanuela Makrona, predsednika Alžira Abdelmadžida Tebuna, bugarskog predsednika Rumena Radeva i Britaniju premijer Riši Sunak.

Za razvijene zemlje, smanjenje gasova staklene bašte i brži prelazak na obnovljivu energiju su dva glavna cilja. Zemlje u razvoju – koje su na čelu klimatskih promena – žele da se ovi ciljevi finansiraju.

U međuvremenu, novi desničarski premijer Italije, Đorđa Meloni, rekao je da Italija ostaje “snažno posvećena” da sledi put ka dekarbonizaciji u skladu sa Pariskim sporazumom.

„Nameravamo da nastavimo sa pravednom tranzicijom kako bismo podržali pogođene zajednice i nikog ne ostavimo iza sebe“, rekla je ona.

Solidarnost sa najsiromašnijim zemljama
Svenja Šulce, ministarka za ekonomsku saradnju i razvoj, rekla je: „Na ovoj klimatskoj konferenciji Nemačka će biti važan graditelj mostova između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju. Da bismo to uradili, moramo priznati da već postoje značajne klimatske štete, posebno u najsiromašnijim zemljama. Ove zemlje s pravom zahtevaju solidarnost“.

https://m.ioutube.com/vatch?v=BnsBzdMZ96g&feature=ioutu.be

Još jedna zima sa zagađenim vazduhom

Kako se zimska sezona približava, građani Prištine će se i ove godine suočiti sa velikim zagađenjem vazduha. Kosovska prestonica se poslednjih godina često nalazi na listi zemalja sa najzagađenijim vazduhom na svetu.
Najveći zagađivač je Kosovska energetska korporacija koja snabdeva celu državu strujom, koja se proizvodi iz uglja i nalazi se nekoliko kilometara od Prištine.

Situacija se još više pogoršava u situaciji kada je energetska kriza postala jedan od najvećih problema. Uz visoke cene, građani su prinuđeni da se greju sagorevanjem uglja, drveta i drugih materijala, koji doprinose smanjenju kvaliteta vazduha.

Emin Islami (58) koji živi u Prištini kaže da je tokom zimske sezone u obavezi da se preseli u selo, inače kaže da u bolnici završava od hronične bolesti od koje boluje.

„U Prištini je vazduh veoma prljav, posebno u zimskoj sezoni. Imamo Obilić u blizini, automobile, ugalj. I sam sam hronično bolestan. Ja lično idem u selo Diz, odakle sam, zimi. Samo kad moram zbog posla, inače odlazim zbog vazduha, jer je nepodnošljivo i završim u bolnici“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Islam poziva institucije da pronađu rješenja kako se ova situacija ne bi ponavljala svake godine.

Besfort Kosova, iz regionalne inicijative Balkan Green Foundation, kaže da je kvalitet vazduha veoma nizak zbog mnogih faktora, kao što je grejanje čvrstim materijalima.

Objašnjava kako mikroskopske čestice koje se oslobađaju pri sagorevanju materijala koji se koriste za grejanje na Kosovu utiču na zdravlje građana.

„Ove (supstance), koje sagorevaju u pećima, koje građani imaju za grejanje, ispuštaju u atmosferu zagađujuće materije, posebno PM 2,5, PM 10. To su fine čestice, koje ulaze u unutrašnji sistem ljudskog tela i izazivaju različite probleme i od koju je izuzetno teško zaštititi“, kaže Kosova.

Pulmolog Fljamur Marku, govoreći o zdravstvenim komplikacijama izazvanim zagađenim vazduhom, daje i savete o pojedinačnim merama koje se mogu preduzeti kako bi se smanjila šteta prouzrokovana zagađenjem.

Te čestice, zagađenje koje se oslobađa, stvaraju velike prepreke, posebno u respiratornom traktu, gde dolazi do pogoršanja postojećih bolesti kao što su bronhitis, hronične opstruktivne bolesti, plućne bolesti ili čak bronhijalna astma“, kaže Marku.

On dodaje da se u čestim slučajevima dešava da je i ovim pacijentima potrebna hospitalizacija kako bi dobili dodatni kiseonik.

„Ovde treba dodati da se ne samo pogoršavaju postojeći slučajevi, već imamo i porast novih slučajeva, čak i pacijenti u mlađem uzrastu pokazuju probleme, posebno respiratorne“, kaže on.

Najveći broj pacijenata sa komplikacijama izazvanim zagađenim vazduhom je u periodu od početka novembra do marta, kada se za grejanje najviše koriste goriva.

„Naš savet ovim pacijentima je da izbegavaju najveće zagađenje, kao što su jutarnji i večernji sati. Ali, ako u tom trenutku definitivno imaju pokret, onda bi trebalo da nose maske ili čak da koriste šal za zaštitu“, kaže Marku.

Kosovska energetska korporacija je do 2018. godine svojim radnicima poklanjala ugalj. Ministarstvo za ekonomski razvoj je 2018. godine odlučilo da prestane da poklanja ugalj radnicima KEK-a.

Nedavno je ministarka privrede Artane Rizvanoli istakla da je ovu odluku ukinula, kako bi se radnicima moglo pomoći

za prevazilaženje krize.

Među najvećim zagađivačima vazduha na Kosovu su vozila, posebno starija. Iako ne u čestim slučajevima, počela je upotreba električnih automobila.

Fidan Halaći, koji vodi posao sa taksi uslugama u Prištini, posluje sa 20 100% električnih automobila. Iako doprinosi održavanju kvaliteta vazduha, kaže da nije oslobođen nikakvih poreza od države.

„I pored inicijativa koje smo preduzeli ili sa Ministarstvom za infrastrukturu ili na opštinskom nivou, nije bilo podrške. Mi smo kao kompanija sami pokrili sve troškove do promene ili povećanja kapaciteta transformatora zbog potrebe za punionicama većeg kapaciteta“, kaže Halaći za Radio Slobodna Evropa.

Prema Besfort Kosovo, veoma važna mera je podizanje svesti o opasnosti koju izaziva nizak kvalitet vazduha i načinima na koje građani mogu da doprinesu poboljšanju ovog kvaliteta.

„Jedan od najboljih načina bi bio da se, tamo gde je to moguće, koristi efikasna oprema kao što su toplotne pumpe ili klima uređaji, koji imaju niže operativne troškove, osim ulaganja za njihovu ugradnju.

https://kosovo.energi/rel-edhe-nje-dimer-me-ajer-te-totur/

28 opština u pravcu finalizacije planova upravljanja komunalnim otpadom

Tokom posljednja tri dana, u okviru procesa revizije komunalnih planova upravljanja otpadom, održana je radionica na kojoj su se utvrđivale mjere/aktivnosti za ciljeve ovih planova.

Opštine su predstavile izazove sa kojima se svakodnevno susreću i pružile doprinose i nove ideje za rešavanje i rešenja tokom narednih 5 godina.

Svi ciljevi i planirane mere biće usmereni na minimiziranje proizvodnje otpada, 3R prakse, pružanje kvalitetnih i održivih usluga.

https://m.facebook.com/stori.php?stori_fbid=pfbid0FgzFKbumckvKiC9Mghizgk1A6oL3BfpVf6p8uKRErkkRbi5SBE8ff7p2ZLeEnTK6l&id=10006815848

Smeće se i dalje odlaže u regionu Rugove

Ovo je stanje puta za Rugovo i Peć. I pored organizovanja mnogih akcija čišćenja, situacija se ne popravlja. Neodgovorni ljudi i privrednici nastavljaju sa zagađivanjem ovog područja, nažalost, delovanje institucija nadležnih za prevenciju zagađivača i dalje je veoma deficitarno.

Međutim, ne možemo da ostanemo ravnodušni i ponovo pozovemo naše volontere, stanovnike ovog kraja, preduzeća, kompaniju za upravljanje otpadom „Ambienti“ u opštini Peć, Direkciju za upravljanje nacionalnim parkom „Bjeshket e Nemuna“ i sve ekološke aktivisti koji će u subotu 29.10.2022 sa početkom u 11:00 časova mobilisati i očistiti Rugovu.

Građanski aktivizam: Meštani protestuju zbog izgradnje fabrike cementa

Danas, u subotu u 12 časova, građani opštine Klina organizovali su opštenarodni protest protiv planirane izgradnje fabrike cementa. Tokom ovog protesta održane su i utakmice između kosovskih policajaca i demonstranata koji svojim učešćem nisu dozvolili privrednicima da počnu izgradnju fabrike.

Sledi pismo upućeno nemačkom ambasadoru u kome se lokalni građani obraćaju o pitanju:

Poštovani predstavnici nemačke države Poštovana Vaša Ekselencijo g. ambasadore

Poštujući doprinos koji je prijateljska nemačka država dala za izgradnju naše države ove 22 godine, mi stanovnici opštine Klina, okupili smo se kao i svuda u vašoj zemlji za uzroke očuvanja prirode i životne sredine u kojoj žive, mi izražavaju zabrinutost za “uključivanje” vaše države na temu koja je u poslednje vreme postala zabrinuta za stanovnike grada Kline i Dukađinskog polja. Inicijative za neodrživ razvoj preduzeća koja u profitne svrhe nanose štetu životnoj sredini u kojoj ljudi žive (ove štete zagađuju vodu, zemljište i vazduh) su akcije za uske poslovne interese, na Zapadnom Balkanu je postala pojava. Ovo zlo se desilo i u našoj opštini gde novoformirana kompanija „Vallingford International-Kosovo L.L.C.“ pokušava da izgradi fabriku cementa u našoj opštini. Aktivno građanstvo, ocenjujući sa najvećom ozbiljnošću razvoj ove industrije u zemlji koja se nalazi u izuzetnoj blizini grada i okolnih sela, oštro je reagovala pravnim i naučnim komponentama kako bi odbacila ovaj zlokobni projekat. Dokumenti koje danas drži ekonomski operater su sumnjivi kršenjem procedura prilikom dostavljanja dokumentacije za koje su predviđene važećim zakonima (javna rasprava, peticija 5000 stanovnika, procena životne sredine, nepoštovanje odluke skupštine opštine kojom je poništen bilo koji odluka za izgradnju cementara u našoj opštini). Zakrivljenost imena jedne prestižne nemačke kompanije kao što je „ThisenKrupp” u svrhu prikrivanja zala koja su se dogodila za ove 2 godine nas je neizmerno zabrinula. Naše interesovanje za dobijanje informacija od ove kompanije rezultiralo je da ova kompanija nije investitor već kao da svaki potrošač u svetu može da kupi opremu koja mu je potrebna za potrebe fabrika. Portal Indeksonline je sinoć 13.05.2022. godine, dan uoči narodnog protesta pozvanog da se suprotstavi izgradnji ove fabrike, oštro napao organizacionu grupu protesta i uputio nisku klevetu koristeći ime preduzeća koje je navodno nemačko investitor sa 200 miliona evra uložiće u ovu fabriku, ovo je čista laž za koju se mi kao grupa spremamo za tužbu pred kosovskim sudom. Poštovani ambasadore, tražeći zvanično objašnjenje nemačke države povodom ove neistine, omogućite nam da se javno izjasnimo o ovoj dezinformaciji. U pogledu grupe „O odbijanju fabrike cementa u Klini“ Klina, 14.05.2022

Prevremene smrti usled zagađenja: Balkan u najgoroj situaciji

Prevremene smrti usled zagađenja: Balkan u najgoroj situaciji Zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu uzrokuje veliki broj prevremenih smrti, a posledice uključuju kraći životni vek i pogoršanje javnog zdravlja – stoga poboljšanje zdravstvenih sistema zahteva hitno poboljšanje kvaliteta vazduha i javnog zdravlja.

Ovo je saopšteno iz Evropskog fonda za Balkan tokom sprovođenja ovog meseca treće faze kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ sa partnerima iz regiona.

Svrha ove faze kampanje je da se građani informišu o posledicama zagađenja po smrtnost i zdravlje na Zapadnom Balkanu i da se pozovu da se pridruže borbi za poboljšanje kvaliteta vazduha i produženje života.

Prema poslednjim podacima Evropske agencije za životnu sredinu, loš kvalitet vazduha u regionu uzrokuje više od 30.000 prevremenih smrti, a Zajednički istraživački centar EU ističe činjenicu da zagađenje vazduha u proseku doprinosi smanjenju životnog veka za 0,4 i 1,3. godine u zemljama Zapadnog Balkana.

Studije takođe pokazuju da samo elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu predstavljaju ekonomsku štetu koja se kreće između 1,2 milijarde i 3,4 milijarde evra godišnje u troškovima zdravstvene zaštite.

Zahtevi kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ su sledeći: Definisanje smanjenja zagađenja vazduha kao nacionalnog, regionalnog i međunarodnog prioriteta i njegovo integrisanje u sve procese planiranja.

Povećati budžetska sredstva za kontrolu zagađenja i uspostaviti sisteme za praćenje zagađenja i njegovog uticaja na zdravlje.

Potrebno je izgraditi multisektorska partnerstva na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou kako bi se poboljšala kontrola zagađivača i poboljšao kvalitet vazduha.

Prevencija nezaraznih bolesti koje su rezultat lošeg kvaliteta vazduha mora biti integrisana između prioriteta ekološke i zdravstvene politike.

Da biste pomogli da se život produži, pridružite se borbi građana Zapadnog Balkana zasnovanoj na solidarnosti i postanite deo kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“, navodi se u saopštenju.

Kampanju „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ pokrenuo je Evropski fond za Balkan u partnerstvu sa sledećim organizacijama: Eko Forum iz Zenice, Institut za upravljanje teritorijom životne sredine iz Tirane, Sbunker, truAktiv i Balkan Green Foundation iz Prištine, Air Care iz Skoplja, OZON iz Podgorice, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Beogradsku otvorenu školu iz Beograda.

Kampanja se sprovodi drugu godinu zaredom sa ciljem podizanja svesti građana regiona o uzrocima i posledicama zagađenja, mogućim načinima poboljšanja kvaliteta vazduha i borbi za zdraviju životnu sredinu.

„Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ naglašava potrebu za regionalnom saradnjom radi transformacije energetske industrije i sistema zaštite životne sredine, što bi unapredilo i ekonomiju i javno zdravlje.

Državni ured za reviziju započela je reviziju učinka u oblasti energetike i životne sredine


Kosovska Državna služba za reviziju započela je reviziju učinka u oblasti energetike i životne sredine sa temom „Sistem licenciranja hidroelektrana i njihov uticaj na životnu sredinu i vodu (2015 – 2021)“. Bavljenje ovom temom revizije je od posebnog značaja jer se upotreba vode za proizvodnju električne energije mora vršiti na pravi način bez uticaja na kvalitet i protok vod

Različiti medijski izveštaji i početna istraživanja u fazi planiranja u ovoj oblasti pokazuju da postoje indicije da proces izdavanja hidroenergetskih dozvola karakterišu nedostaci i nedostatak transparentnosti. Takođe postoje indicije za nedostatak koordinacije između odgovornih strana tokom procesa licenciranja, nedostatak odgovarajućeg nadzora od strane nadležnih institucija, što posljedično može biti ugroženo životnom sredinom ovom aktivnošću. Uticaj koji ova aktivnost ima na životnu sredinu i početni pokazatelji problema u ovoj oblasti poslužili su NAO-u da započne ovu reviziju.

Cilj ove revizije je ocjenjivanje izdavanja licenci za hidroelektrane i djelatnosti javnih ustanova za zaštitu životne sredine od djelatnosti hidroelektrana. Osnovna svrha ove revizije je da doprinese unapređenju procesa izdavanja dozvola i da se obezbedi da se korišćenje voda vrši efikasnije i efektivnije u postizanju predviđene namene i da se obezbedi zaštita voda i životne sredine.

Regulatorna kancelarija za energiju će biti predmet procesa revizije; Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture; Ministarstvo privrede kao i opštine Dragaš, Mitrovica, Dečane i opština rtrpce. Takođe, Kosovska agencija za šume i Ministarstvo kulture, omladine i sporta mogu biti predmet revizije, u zavisnosti od toga da li se odnose na oblast revizije. U okviru ovih institucija, fokus revizije biće odjeljenja za izdavanje dozvola i odjeljenja inspektorata koji se odnose na uticaj na životnu sredinu i vode. Delokrug će se fokusirati na izdavanje dozvola za hidroelektrane tokom 2015-2020. godine i njihov uticaj na životnu sredinu i vodu.

Glavni cilj izgradnje hidroelektrana na Kosovu je dostizanje cilja od 25% u skladu sa dogovorom uspostavljene Direktive EU 2019/32/EC za proizvodnju obnovljive energije do 2020. godine, smanjujući uticaj na životnu sredinu i vodu. Na Kosovu je tokom 2015-2020. godine izgrađeno oko 20 malih hidroelektrana koje nude proizvodni kapacitet od oko 86 MV. Hidroelektrane treba da se grade u koncesiji sa javnim ustanovama, opremaju i primenjuju pravila i kriterijume ekoloških dozvola u cilju zaštite voda i životne sredine i obezbeđivanja kvaliteta vodosnabdevanja i njihovog protoka.

Aktivnosti svake institucije nadležne za izgradnju hidroelektrana i njihov rad u cilju proizvodnje električne energije moraju se odvijati u skladu sa principima usklađenosti, ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti. Takođe obezbediti transparentnost i jednak tretman za ekonomske operatere koji imaju za cilj da koriste vodu za proizvodnju energije.

NAO je posvećen rešavanju relevantnih i važnih tema za Skupštinu Kosova i njene građane pružanjem korisnih preporuka za zaštitu životne sredine i jačanje vladavine prava na Kosovu.

Podneta je krivična prijava zbog degradacije vodopada i parka Miruša

NVO Aktivni građani podnela je krivičnu prijavu zbog degradacije Spomenika prirode „Vodopadi i park Miruša“ proglašenog za posebno područje, vezano za projekat: Čišćenje životne sredine i sanacija pešačke i biciklističke staze sa rasvetom i rekreacijom sa regionalnog puta. Klina -Jakova do vodopada Miruša, prenosi Ekonomia Online.

Flutura Zimi iz ove organizacije saopštila je da su službenici opštine Klina i Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja, infrastrukture MSPP svojim radnjama i propustima počinili krivična dela degradacije ili uništavanja životne sredine prema članu 338. Krivičnog zakona. Zakonik Kosova.nezakonito dozvoljavanje instalacija koje zagađuju životnu sredinu član 340, zloupotreba poverenja član 330 kao i zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja sankcionisana članom 414 Krivičnog zakonika.

„Projekat koji je pokrenula Opština Klina 19.07.2019 nije predviđen prostornim planom Miruše, nije bilo javne rasprave ili odluke Skupštine Kosova ili Skupštine opštine, a zatim 31.07.2019 MSPP odobrava projekat sa početak i sprovođenje procedura nabavke, u iznosu od 384 00 evra bez ekološke dozvole, bez građevinske dozvole, bez procene uticaja na životnu sredinu bez izveštaja o životnoj sredini i bez preporuka Kosovskog zavoda za zaštitu prirode i istovremeno projekat nema procena podobnosti za ekološku mrežu koja je obavezna prema Zakonu o zaštiti prirode”.

Prema njenim rečima, u pitanju su degradirane zone 1 i 2 što je stroga zona, intervenisali su postojeću stazu u širini od 2 metra tako što su je degradirali na 10 do 15 metara u dužini od 2,3 km, intervencijom koja je zahvatila karakteristike i vrednosti zbog kojih je Miruša proglašena spomenikom prirode u skladu sa članom 14. Zakona o zaštiti prirode, prenosi EO.

Ambasadorka Švedske na Kosovu Karin Hernmark: Zagađen vazduh ima ozbiljne zdravstvene posledice

Kvalitet vazduha je od vitalnog značaja za zdravlje građana Kosova Švedska ambasada na Kosovu pokrenula je treću uzastopnu kampanju „Pričamo o vazduhu“ u saradnji sa zelenom novinarskom platformom „BB Green Kosova“.

„Hajde da pričamo o vazduhu“ je kampanja koju organizuje Ambasada Švedske na Kosovu, a kreatorka i kreatorka digitalne kampanje pokrenute 2019. godine, ambasadorka Karin Hernmark. Kampanja će biti proširena u medijskom i digitalnom aspektu, putem društvenih mreža, pri čemu je ove godine cilj kampanje bio da se kroz priče novinara, intervjua približi građanima, ali i samim političarima. i dnevnih izveštaja.značaj kvaliteta vazduha, ali i posledice njegovog zagađenja.

Moramo da govorimo o vazduhu, njegovom zagađenju, koje svakodnevno izazivaju elektrane, posebno tokom zime, ovde na Kosovu, i uopšte, od goriva ili drugih zagađivača. Akcija je počela 1. decembra i trajaće do 28. februara 2022. godine, a tokom ovih dana svake nedelje će se objavljivati intervjui različitih profila koji pokazuju kakvu štetu stalno nanosi zagađen vazduh u zdravstvenom i ekološkom smislu.

Posebnost trećeg izdanja je što će, pored uključivanja zelenih novinara sa Kosova u ovu kampanju, izvesti i novinar Lenart Bergren iz Švedske, koji će se fokusirati na švedske tehnike grejanja i izolacije. Dakle, pored razgovora o situaciji, tokom kampanje će doći i neka švedska rešenja, u tom pogledu.