Category: TEMATSKA PITANJA

Kako se to odnosi na klimatske promene?Čak i mali porast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama može povećati verovatnoću ekstremnih toplotnih talasa i toplotnih talasa. Toplotni talasi mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice, posebno za starije osobe, malu decu, siromašne i ljude sa već postojećim zdravstvenim problemima, kao što su astma ili srčana oboljenja. Činjenice:Toplotni talas avgusta… Continue reading Klimatske promene: toplotni talasi

Već je dokazano da nas sadašnji globalni ekonomski sistem vodi ka nestabilnoj budućnosti, u kojoj će mlađe generacije sve teže preživljavati. Istorija je pokazala da su se civilizacije uzdizale, stajale pri svojim osnovnim vrednostima, a zatim propale jer se nisu promenile. Danas smo u tom kritičnom periodu. Ako se klimatske promene ubrzaju, ljudski opstanak će… Continue reading Klimatske promene: Neodrživost života na zemlji u budućnosti

Šume pokrivaju 30,7 odsto Zemljine površine. Pored obezbeđivanja sigurnosti hrane i skloništa, oni su od suštinskog značaja za borbu protiv klimatskih promena, zaštitu biodiverziteta i domova stanovnika koji žive u ugroženim područjima. Zaštitom šuma takođe ćemo moći da ojačamo upravljanje prirodnim resursima i povećamo produktivnost zemljišta. Trenutno se svake godine gubi 13 miliona hektara šume,… Continue reading Klimatske promene: Krčenje šuma uzrokovano ljudskim aktivnostima

“Gubitak biodiverziteta“ se sada naziva “integritet biosfere“, prepoznajući međuzavisnost vrsta i fokusirajući se na uticaj ljudi na funkcionisanje ekosistema. Nivoi ugljen-dioksida, od 395,5 delova na milion na globalnom nivou, su na istorijskim visokim nivoima, dok gubitak integriteta biosfere dovodi do izumiranja vrsta po stopi više od 100 puta brže od prethodnih stopa. Od devet svetskih… Continue reading Klimatske promene: integritet biosfere

Napisali Adhurim Hakhimusa (FHGR, Švajcarska), Kristian Sevdari (DTU, Danska) U ljudskoj prirodi je da se usevi (npr. žitarice) čuvaju u velikim štalama i čuvaju za kasniju upotrebu. Istovremeno, skoro svaki plan kuće/stana ima malo skladište za skladištenje brašna, ulja, pirinča, pića i mnogih drugih namirnica. Jednostavno rečeno, porodice planiraju i žele da imaju obezbeđenu dobrobit… Continue reading Obnovljiva energija, baterije i Kosovo

U okviru nacrta nove Nacionalne strategije za električnu energiju, Kosovo je postavilo strateške ciljeve. Između ostalog, jedan od ciljeva ima za cilj smanjenje emisija, kao i promovisanje dekarbonizacije i ulaganja u obnovljive izvore energije. „Visoke emisije ugljenika na Kosovu biće značajno smanjene kroz postepenu dekarbonizaciju energetskog sektora, sprovođenje sistema cena ugljenika, transponovanje regulative EU u… Continue reading Kosovo će smanjiti emisije gasova staklene bašte za 32% 2031. godine

Institut za razvojnu politiku (INDEP) predstavio je istraživanje „Politika oporezivanja ugljenika – značaj, izazovi i mogućnosti za Kosovo“, prenosi Ekonomija onlajn. Zatraženo je da se u svakoj zemlji sveta, na Kosovu, otpočne oporezivanje ugljenika, kako bi se zaštitila životna sredina. Kroz porez na ugljenik od Vlade je zatraženo da odredi cenu koju zagađivači plaćaju za… Continue reading Uvedeno istraživanje politike oporezivanja ugljenika: Vlada određuje cenu koju plaćaju zagađivači

Autor: Afrim Beriša, doktor nauka o životnoj sredini Iako obrazovanje nije direktno rešenje za sprečavanje klimatskih promena, ono je ipak jedno od najefikasnijih oruđa za promenu stavova i bolje razumevanje problema, te je stoga veoma važna akcija u borbi protiv globalnog zagrevanja. . Različita istraživanja navode jačanje obrazovanja i posvećenost klimatskim promenama kao jednu od… Continue reading Da li klimatske promene treba da se predaju kao predmet u našim školama?

Broj elektrana na ugalj širom sveta opao je 2021. godine, prema objavljenoj studiji, ali fosilno gorivo koje je najodgovornije za globalno zagrevanje i dalje stvara rekordne emisije CO2, ugrožavajući klimatske ciljeve Pariza. Otkako je 2015. potpisan ugovor sa 195 zemalja, energetski kapaciteti uglja u izgradnji ili planirani za razvoj opali su za tri četvrtine, uključujući… Continue reading Ugalj je i dalje glavna pretnja globalnim klimatskim ciljevima

❌ MIT br.1 Smanjenje upotrebe fosilnih goriva i proizvodnje obnovljive energije znači veće troškove za građane, veću nezaposlenost i usporavanje privrednog rasta. ✅ ISTINA: Građani #VesternBalkan svake godine plaćaju do 8,5 milijardi evra za skrivene troškove korišćenja uglja koji uključuju skraćeni životni vek naših građana, smanjenu produktivnost na poslu, dane provedene na bolovanju i pritisak… Continue reading Mit ili istina!