Glavni nalazi Izveštaja o Kosovu za 2022

U Zelenoj agendi za zapadni Balkan i održivu povezanost, Kosovo je ostvarilo određeni napredak u oblasti transporta i ograničen napredak u oblastima energije, životne sredine i klimatskih promena.

U oblasti resursa i poljoprivrede, Kosovo je ostvarilo određeni napredak u bezbednosti hrane, veterinarskoj politici i fitosanitarnoj politici, ali samo ograničen napredak u poljoprivredi.

Izvor: Evropska komisija

Klimatske promene: toplotni talasi

Kako se to odnosi na klimatske promene?
Čak i mali porast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama može povećati verovatnoću ekstremnih toplotnih talasa i toplotnih talasa. Toplotni talasi mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice, posebno za starije osobe, malu decu, siromašne i ljude sa već postojećim zdravstvenim problemima, kao što su astma ili srčana oboljenja.

Činjenice:
Toplotni talas avgusta 2003. ubio je preko 14.000 (uglavnom starijih) u Francuskoj i 2.000 u Engleskoj i Velsu. U julu 1995. godine, samo u gradu Čikagu, Ilinois, SAD, koji je doživeo toplotni talas, umrlo je preko 700 ljudi.

Prekomerna toplota takođe može da ubije ili ošteti useve i stoku, i može dovesti do nestanka struje, zbog velike potražnje za klimatizacijom koja preopterećuje električnu mrežu.

Šta se trenutno dešava?
Klimatske promene su povećale verovatnoću češćih i ozbiljnijih toplotnih talasa, posebno u urbanim područjima, gde efekat urbanog toplotnog ostrva povećava podložnost zdravstvenim uticajima povezanim sa toplotom.

Poredstoji?
Očekuje se da će u narednim godinama toplotni talasi postati češći, duži i intenzivniji. Predviđa se da će se broj izuzetno toplih dana povećati skoro na celoj planeti Zemlji.

Koliko je nauka sigurna?
Naučnici su veoma uvereni da toplotni talasi i drugi ekstremni toplotni događaji su i da će nastaviti da postaju sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena.

Klimatske promene: Neodrživost života na zemlji u budućnosti

Već je dokazano da nas sadašnji globalni ekonomski sistem vodi ka nestabilnoj budućnosti, u kojoj će mlađe generacije sve teže preživljavati. Istorija je pokazala da su se civilizacije uzdizale, stajale pri svojim osnovnim vrednostima, a zatim propale jer se nisu promenile. Danas smo u tom kritičnom periodu.

Ako se klimatske promene ubrzaju, ljudski opstanak će biti značajno ugrožen u budućnosti. Ljudi kažu da je svet čvrst i to je istina, biće života na zemlji, ali nama zemlja neće odgovarati.

Ako će naša planeta biti u toplijem stanju, 5 stepeni C toplije nego sada, bez leda na severu Arktika i na jugu Antarktika, to neće biti dobro za velike sisare poput nas, sa temperaturom tela od 37 stepeni C. Insekti se mogu prilagoditi, ali ne i ljudi.

Klimatske promene: Krčenje šuma uzrokovano ljudskim aktivnostima

Šume pokrivaju 30,7 odsto Zemljine površine. Pored obezbeđivanja sigurnosti hrane i skloništa, oni su od suštinskog značaja za borbu protiv klimatskih promena, zaštitu biodiverziteta i domova stanovnika koji žive u ugroženim područjima.

Zaštitom šuma takođe ćemo moći da ojačamo upravljanje prirodnim resursima i povećamo produktivnost zemljišta. Trenutno se svake godine gubi 13 miliona hektara šume, dok je tekuća degradacija sušnih područja dovela do krčenja 3,6 milijardi hektara šuma širom sveta.

Iako je do 15% zemljišta trenutno pod zaštitom, biodiverzitet je i dalje ugrožen. Krčenje šuma uzrokovano ljudskim aktivnostima i klimatskim promjenama predstavlja veliki izazov za održivi razvoj i uticalo je na živote miliona ljudi u borbi protiv siromaštva.

Ulažu se napori za upravljanje šumama i borbu protiv krčenja šuma. Trenutno se sprovode međunarodni sporazumi koji promovišu pravično korišćenje resursa.

Klimatske promene: integritet biosfere

“Gubitak biodiverziteta“ se sada naziva “integritet biosfere“, prepoznajući međuzavisnost vrsta i fokusirajući se na uticaj ljudi na funkcionisanje ekosistema.

Nivoi ugljen-dioksida, od 395,5 delova na milion na globalnom nivou, su na istorijskim visokim nivoima, dok gubitak integriteta biosfere dovodi do izumiranja vrsta po stopi više od 100 puta brže od prethodnih stopa.

Od devet svetskih procesa koji podržavaju život na Zemlji, četiri su premašila „bezbedne“ nivoe – klimatske promene izazvane ljudima, gubitak integriteta biosfere, promena zemaljskog sistema i veliko oticanje fosfora i azota u okeanima zbog upotrebe đubriva.

Naučnici su otkrili da su promene u proteklih 60 godina bez presedana u prethodnih 10.000 godina, u periodu u kome je svet imao relativno stabilnu klimu, a ljudska civilizacija je značajno napredovala.

Od 1950 godine gradsko stanovništvo se sedam puta povećalo, upotreba primarne energije je značajno povećana, dok je količina utrošenog otpada sada osam puta veća. Količina azota koja ulazi u okeane se učetvorostručila. Sve ove promene pomeraju zemlju u „novo stanje“ koje postaje sve manje gostoljubivo za ljudski život, otkrili su istraživači.

Obnovljiva energija, baterije i Kosovo

Napisali Adhurim Hakhimusa (FHGR, Švajcarska), Kristian Sevdari (DTU, Danska)

U ljudskoj prirodi je da se usevi (npr. žitarice) čuvaju u velikim štalama i čuvaju za kasniju upotrebu. Istovremeno, skoro svaki plan kuće/stana ima malo skladište za skladištenje brašna, ulja, pirinča, pića i mnogih drugih namirnica. Jednostavno rečeno, porodice planiraju i žele da imaju obezbeđenu dobrobit na određeno vreme.

Ali ne može se svaki proizvod skladištiti lako, jeftino i brzo. Struja je jedan od takvih proizvoda. U poslednjih deset godina imali smo mnogo stabilnije snabdevanje električnom energijom kao rezultat otklanjanja tehničkih problema iz redovnog održavanja i pravilnog upravljanja blokovima kosovskih termoelektrana A i B.

Problem proizvodnje električne energije termoelektranama na ugalj je što one izazivaju veliko zagađenje životne sredine na lokalnom nivou, ali što istovremeno utiče i na klimatske promene na globalnom nivou. Kao rezultat toga, zemlje širom sveta odlučile su da izvrše energetsku tranziciju prelaskom sa korišćenja izvora energije koji zagađuju životnu sredinu (npr. ugalj, gas, naftni derivati) na obnovljive izvore energije (OIE) (p) npr. vetar, solarna energija , geotermalna) u naredne dve decenije. Takva energetska tranzicija je obavezna za Kosovo kao potpisnicu Energetskog sporazuma. Kosovo planira, ali je takođe počelo da ulaže u diversifikaciju izvora energije preko OIE, gde je čak pre nekoliko dana pušten u rad još jedan vetropark sa 105 megavata (MV) električne energije na severu Kosova.

Međutim, OIE u velikoj meri zavise od atmosferskih uslova. Jednostavno je, vetrenjače se okreću oko svoje ose i proizvode struju u zavisnosti od intenziteta vetra. Takođe solarni paneli proizvode električnu energiju samo tokom dana iu zavisnosti od intenziteta sunčeve svetlosti. Dakle, u zavisnosti od proizvodnog kapaciteta, u nekim satima dana proizvodnja iz OIE može premašiti potrošnju, dok u drugim satima potrošnja može biti veća od proizvodnje. Ovo čini održivo snabdevanje električnom energijom zasnovano na OIE izazovnim.

Stoga je neophodno da je u vreme kada imamo viškove električne energije skladištimo, da je koristimo u satima kada je potrošnja veća od proizvodnje. Ovo je koncept fleksibilnosti (u potrošnji i proizvodnji). Dakle, za održivo snabdevanje energijom neophodno je napraviti kombinaciju OIE sa najpouzdanijim i najefikasnijim tehnologijama za uštedu energije.

Tokom poslednje decenije, sa sve većom upotrebom OIE, naučna aktivnost za pronalaženje različitih metoda za očuvanje energije u velikim količinama takođe je porasla. Energetski sistem koji je 100% zasnovan na OIE nužno zahteva relativno velike kapacitete za skladištenje energije. Ovi kapaciteti su podeljeni prema primeni:

a) podešavanje frekvencije (energija do 15 min);

b) rad mreže (snaga do 4 sata) i

c) štedi energiju (energija do 6 meseci).

Tokom ovog članka analiziraćemo neke tehnologije, sa posebnim osvrtom na tehnologije sa najvećim potencijalom.

Koristeći prednosti zrele tehnologije i mogućnosti skladištenja velikih količina energije, reverzibilne hidroelektrane čine oko 99% svetskog kapaciteta za skladištenje energije, jer su baterije tehnologija koja je nedavno počela da se primenjuje.

U osnovi ovaj tip hidroelektrane ima dva basena, jedan na visokom brdu, a drugi na primer u niskoj kotlini. U satima kada ima viška električne energije voda se pumpa punjenjem gornjeg bazena, dok se u satima kada je potrošnja električne energije veća od proizvodnje voda ispušta iz gornjeg u donji bazen i proizvodi električnu energiju.

Baterije (Li-ion) su još jedna veoma obećavajuća tehnologija za uštedu energije. Uglavnom zbog gustine energije koju obezbeđuju (75-200 Vh/kg) u poređenju sa reverzibilnim hidroelektranama (0,5-1,5 Vh/kg). Iz tog razloga se baterije vide kao rešenje za transportni sektor, koji se kreće ka električnom transportu.

Kosovo će smanjiti emisije gasova staklene bašte za 32% 2031. godine

U okviru nacrta nove Nacionalne strategije za električnu energiju, Kosovo je postavilo strateške ciljeve. Između ostalog, jedan od ciljeva ima za cilj smanjenje emisija, kao i promovisanje dekarbonizacije i ulaganja u obnovljive izvore energije.

„Visoke emisije ugljenika na Kosovu biće značajno smanjene kroz postepenu dekarbonizaciju energetskog sektora, sprovođenje sistema cena ugljenika, transponovanje regulative EU u vezi sa praćenjem, izveštavanjem i verifikacijom emisija ugljenika, kao i stvaranjem adekvatne institucionalne i tehničke infrastrukture“ , kaže se u nacrtu nacionalne energetske strategije, koji je objavilo Ministarstvo ekonomije, prenosi Kosovo.Energi.

Kosovo ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte za 32% i povećanje udela OIE u potrošnji u sektoru električne energije na 35%, sa sadašnjih 6,3%.

Kosovo će postepeno sprovoditi cenu ugljenika, na isti način će privući subvencije za fosilna goriva
Na putu ka smanjenju emisija ugljenika i pored obaveza preuzetih potpisivanjem zelene agende, Kosovo će morati da stvori nacionalnu šemu za trgovinu emisijama.

Prema energetskoj strategiji, Kosovo će završiti pripremu sistema cena ugljenika 2025. godine, dok će ga 2031. godine integrisati u sistem EU za trgovinu emisijama (EU ETS), prenosi Kosovo.Energi.

Tokom ovog perioda, u nacionalnoj energetskoj strategiji, Kosovo je posvećeno postepenom povlačenju subvencija za fosilna goriva, koje su trenutno visoke.

Prihodi od sistema trgovine ugljenikom biće plasirani u Fond za pravednu tranziciju. Kako će se tačno koristiti prikupljena sredstva biće naknadno utvrđeno, ali sredstva mogu da se koriste za promociju OIE, obuku i rehabilitaciju radne snage, projekte koji se odnose na energiju posvećenih potrošačima kojima je potrebna itd., prenosi Kosovo.Energi.

Sa 246 MV, Kosovo će povećati instalirane kapacitete OIE na 1400 MV 2031.
U nacionalnoj energetskoj strategiji, poseban akcenat je dat uspostavljanju projekata obnovljive energije na Kosovu. U njemu se kaže da će zemlja primeniti procedure aukcije kako bi osigurala ekonomičniji i transparentniji pristup.

„Proces aukcije će početi odmah, sa pripremom dokumentacije za prvu aukciju 2022. godine. Koristeći iskustvo stečeno sa ove aukcije, biće izrađen podzakonski akt za Zakon o OIE, a zatim rundi daljih aukcija u narednim godinama, za vetrogeneratore. tehnologije, fotonaponske i druge obnovljive energije“, navodi se u energetskoj strategiji, prenosi Kosovo.Energi.

Kosovo ima za cilj da poveća instalirani kapacitet sektora obnovljive energije sa 244 MV na 1300 MV. Pored toga, 2031. godine, Kosovo je postavilo za cilj da poveća kapacitet proizvođača (potrošača) koji sami konzumiraju, sa 2 MV koliko je sada, na 100 MV.

Dakle, strateški cilj nacrta nacionalne elektroenergetske strategije je povećanje instalisane snage OIE sa sadašnjih 246 MV na 1400 MV.

Studije izvodljivosti za 8 novih toplana
U nacrtu strateškog dokumenta, koji je objavilo Ministarstvo privrede, navodi se da će se Vlada do 2031. godine angažovati na promociji korišćenja obnovljive energije za grejanje.

Iako nije postavila precizne indikatore za korišćenje obnovljive energije za grejanje, u strategiji se navodi da će studije izvodljivosti biti sprovedene u osam različitih opština (osim Đakovice i Prištine, koje već imaju sistem daljinskog grejanja), prenosi Kosovo Energi.

„Ova studija će pomoći da se utvrdi nivo korišćenja i kombinacije ovih tehnologija do 2031. godine, dok će postojeći sistem GT Priština diverzifikovati svoju tehnologiju tako da do 2025. uključuje grejanje na solarnu energiju. od 70 MVth“, navodi se u saopštenju. strategija.

Komentari na strategiju se mogu dostaviti do 27. juna
Inače, zajedno sa objavljivanjem nacrta nacionalne energetske strategije za period 2022-2031, Ministarstvo privrede je pokrenulo proces javne rasprave o ovom dokumentu.

Rok za dostavljanje komentara na nacrt nacionalne energetske strategije je 27. jun, saopštilo je Ministarstvo ekonomije, prenosi Kosovo.Energi.

Sve komentare i pisane doprinose treba dostaviti elektronskim putem na e-mail adresu adnan.preniki@rks-gov.net sa naslovom: Doprinos procesu javnih konsultacija za Energetsku strategiju Republike Kosovo 2022-2031.

Izvor: kosovo.energy

Uvedeno istraživanje politike oporezivanja ugljenika: Vlada određuje cenu koju plaćaju zagađivači

Institut za razvojnu politiku (INDEP) predstavio je istraživanje „Politika oporezivanja ugljenika – značaj, izazovi i mogućnosti za Kosovo“, prenosi Ekonomija onlajn.

Zatraženo je da se u svakoj zemlji sveta, na Kosovu, otpočne oporezivanje ugljenika, kako bi se zaštitila životna sredina. Kroz porez na ugljenik od Vlade je zatraženo da odredi cenu koju zagađivači plaćaju za svaku tonu emisije gasa.

Dardan Abazi, direktor Programa održivog razvoja u INDEP-u, rekao je da je usvajanje i primena poreza na ugljenik u okviru kosovske politike složen proces koji zahteva okupljanje svih zainteresovanih strana i preispitivanje kako on funkcioniše.

„Porez na ugljenik je jedna od politika koju će Vlada Kosova na neki način biti prinuđena da primeni na Kosovu, da nametne porez koji bi morali da plaćaju oni koji ga izazivaju i omogućiće dekarbonizaciju energije našeg sistema i naših života“ .

„Mi smo na prvim koracima gde debata o porezu na ugljenik verovatno još nije počela dok nam kuca na vrata, bilo u dugoročnoj strategiji dekarbonizacije ili na druge načine, i uopšte u zakonodavnom okviru i javnim politikama. “, rekao je on. ai.

Tokom okruglog stola predstavljeno je istoimeno INDEP istraživanje. Prezentaciju rada napravila je Fiona Bakija, istraživač-saradnica u INDEP-u.

„Poslednjih meseci radim na obradi papira. Mi kao INDEP nemamo potrebe da radimo takav posao jer nije bilo jezika na albanskom da su građani, kreatori politike i preduzeća bili obavešteni o takvom porezu. „Kosovo je potpisalo deklaraciju samita u Sofiji i posvećeno je potpunoj dekarbonizaciji do 2050. godine“, rekla je ona.

„Metodologija koju smo koristili je kvalitativna, analizirali smo razne izveštaje, zakone koji su na snazi i uporedili smo je sa strancima sa onom Evrope i Zapadnog Balkana jer je više uporedivi sa državom Kosovo. Tokom izrade publikacije obavili smo tri intervjua sa akterima da nas nije briga da li se na Kosovu uvodi porez na ugljenik“.

„Tokom istraživanja uporedili smo slučaj Kosova sa Albanijom, Estonijom, Poljskom, Slovenijom i Švedskom jer smo smatrali da je Kosovo sa ovim zemljama uporedivije, možda ne sa Švedskom, ali smo dobili početke kada je Švedska uvela porez na ugljen. rekao.

Službenik za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Abdulah Pirče rekao je da je s obzirom na uslove koje ima Kosovo prerano za donošenje takve odluke, ali da smatra da je neophodna.

„Poznato je da se nedavno vodila globalna diskusija o klimatskim promenama i o tome kako se boriti i zaustaviti klimatske promene. Za naše uslove, malo je kao ranije da preduzmemo ovu akciju, ali obaveza je obaveza jer mi imamo obavezu. „Mi smo i ravnopravni članovi u tretmanu zajednice i moramo da odgovorimo na zahteve koji proizilaze iz tretmana“, rekao je on.

Ako možemo da povećamo proizvodnju iz obnovljivih izvora, mislim da na ovaj način možemo nešto postići. Ostaje da se vidi kako će se to dogoditi. Ministarstvo životne sredine ne može da se nosi sa svim ovim, ne zavisi od nas, implementacija zavisi od Ministarstva privrede koje je nadležno za sektor energetike, zavisi od saobraćaja, zavisi i od Ministarstva poljoprivrede koliko će postići pošumljavanjem “oni pošumljavaju sa kosovske carine”, rekao je on.

https://plaier.vimeo.com/video/717497388?h=60fec70901

Da li klimatske promene treba da se predaju kao predmet u našim školama?

Autor: Afrim Beriša, doktor nauka o životnoj sredini

Iako obrazovanje nije direktno rešenje za sprečavanje klimatskih promena, ono je ipak jedno od najefikasnijih oruđa za promenu stavova i bolje razumevanje problema, te je stoga veoma važna akcija u borbi protiv globalnog zagrevanja. .

Različita istraživanja navode jačanje obrazovanja i posvećenost klimatskim promenama kao jednu od najvažnijih društvenih intervencija za usporavanje fenomena rasta globalnih temperatura. Šira javnost sa boljom edukacijom o klimatskim problemima može biti svesnija kada je u pitanju podrška promeni politike i merama za usporavanje ili zaustavljanje emisije gasova staklene bašte.

Čak i relevantne klimatske agencije Ujedinjenih nacija priznaju činjenicu da je teško zamisliti efikasno rješavanje klimatskih promjena i klimatskih promjena bez široke i dubinske obrazovne strategije.
Zbog toga je tema klimatskih promena već postala deo nastavnog plana i programa u mnogim javnim i privatnim školama širom sveta.

Uprkos složenosti nauke o klimi i mnogim nepoznanicama koje ova oblast donosi, uključujući nedostatak stručnosti potrebne za ovu jedinicu, interesovanje za učenje i razumevanje problema klimatskih promena raste.

U nekim zemljama, posvećenost povećanju podrške obrazovanju u oblasti klimatskih promena stavljena je u okvire nacionalnih akcionih planova za ispunjavanje zahteva Pariskog klimatskog sporazuma. Jedan takav primer dolazi iz Italije, koja je od septembra prošle godine zvanično počela da predaje predmet klimatske promene u školama sa 33 nastavna časa godišnje. Štaviše, Italija je, u okviru Ministarstva obrazovanja, postavila jedan od glavnih ciljeva obrazovanja za održivost i klimu.

U nekim drugim zemljama, kao što je Novi Zeland, već su razvijeni sveobuhvatni klimatski nastavni planovi i programi koji se primenjuju u školama za učenike uzrasta 11-15 godina. U sastavljanju ovog nastavnog plana i programa, Zeland je čak angažovao klimatske naučnike da nastavni plan i program učine što efikasnijim.
Čak je i u nekim školama na severu Engleske nastava o klimatskim promenama počela kao posebna nastavna jedinica. Ranije je ova zemlja imala sertifikate specijalne nastavnike za klimatske promene, a ovaj predmet je postao deo nastavnog plana i programa.

U drugim zemljama, kao što je Vašington u SAD, nastavni plan i program o klimatskim promenama je budžetiran kroz poseban zakon koji ima za cilj finansiranje projekata obuke za nastavnike javnih škola i organizacije civilnog društva kako bi proširili znanje o klimi. Samo tokom 2017. godine, profesionalni razvoj ovog programa poznatog kao Clime Time koristilo je oko 7.500 nastavnika javnih škola, uglavnom nastavnika osnovnih škola, dok je za naredne dve godine stavljeno na raspolaganje još 3 miliona dolara.

Kao podršku celom ovom procesu, poseban doprinos daju Ujedinjene nacije, koje kroz specifične onlajn kurseve sertifikuju nastavnike za temu klimatskih promena. Obrazovni program o klimatskim promenama i održivom razvoju (CCESD) je čak osnovan u okviru UNESCO-a, koji ima za cilj da poveća znanje o klimatskim promenama kroz obrazovanje.

Obrazovni programi o klimatskim promenama i održivom razvoju prema Uneskovim smernicama već su prilagođeni obrazovnim sistemima u Australiji, Kini, Japanu i nekoliko drugih zemalja.
Pored formalnog obrazovanja, postoji mnogo neformalnih inicijativa za učenje o klimatskim promenama, a mediji su povećali svoju posvećenost podršci procesu obrazovanja o klimi.

Ne manjka ni individualnih inicijativa studenata da učine više na tom planu. Imamo svežu inicijativu studentkinje iz Švedske, Grete Tunberg, koja svojim akcijama svakog petka traži od svetskih lidera da preduzmu konkretne akcije za sprečavanje daljih klimatskih promena. Njene akcije inspirisale su milione mladih ljudi širom sveta da protestuju, a jedan od njihovih zahteva je još bolje klimatsko obrazovanje.

Međutim, na Kosovu ne postoji konkretna inicijativa za rešavanje uključivanja nastavnog plana i programa o klimatskim promenama u redovni obrazovni program.

https://gjelberohu.blogspot.com/2020/08/a-duhet-te-mesohen-ndrishimet-klimatike.html?m=1#more

Ugalj je i dalje glavna pretnja globalnim klimatskim ciljevima

Broj elektrana na ugalj širom sveta opao je 2021. godine, prema objavljenoj studiji, ali fosilno gorivo koje je najodgovornije za globalno zagrevanje i dalje stvara rekordne emisije CO2, ugrožavajući klimatske ciljeve Pariza.

Otkako je 2015. potpisan ugovor sa 195 zemalja, energetski kapaciteti uglja u izgradnji ili planirani za razvoj opali su za tri četvrtine, uključujući pad od 13 procenata na godišnjem nivou u 2021. na 457 gigavata (GV).

Globalno, postoji više od 2.400 elektrana na ugalj koje rade u 79 zemalja, sa ukupnim kapacitetom od 2.100 GV.

Prema godišnjem izveštaju Global Energi Monitor, Praćenje globalnog gasovoda za ugalj, rekordne 34 zemlje imaju nova postrojenja na ugalj u razmatranju, od 41 u januaru 2021.

Kina, Japan i Južna Koreja, sve istorijske pristalice razvoja uglja van svojih granica, obavezale su se da će prestati da finansiraju nove fabrike uglja u drugim zemljama, iako i dalje postoji zabrinutost zbog potencijalnih praznina u angažovanju Kine.

Pa ipak, svetska operativna flota sa pogonom na ugalj povećala se 2021. za 18 GV, a od decembra je u izgradnji bilo dodatnih 176 GV kapaciteta uglja, skoro isto kao godinu dana ranije.

Najveći deo ovog rasta je u Kini, koja čini nešto više od polovine nove električne energije na ugalj. Južna i jugoistočna Azija čine još 37 odsto.

Tri četvrtine novih elektrana na ugalj koje su počele sa radom prošle godine nalazile su se u Kini, gde su novootvoreni kapaciteti nadoknadili penzionisanje termoelektrana na ugalj u svim drugim kombinovanim nacijama.

„Cevovod elektrane na ugalj se smanjuje, ali jednostavno nema više budžeta za ugljenik za izgradnju novih elektrana na ugalj“, rekla je Flora Šampenoa iz Global Energi Monitora. “Moramo da prestanemo, sada.”

Međuvladin panel UN za klimatske promene i Međunarodna agencija za energiju upozorili su da mogućnost borbe protiv globalnog zagrevanja na održivom nivou znači da nema novih elektrana na ugalj i brzo zatvaranje postojećih.

Bogate zemlje bi to trebalo da urade do 2030. godine, a većina ostatka sveta do 2040. godine, kažu oni.

Mnoge ekonomije u usponu, poput Indije, Vijetnama, Bangladeša, smanjile su planove za nove kapacitete za ugalj.

„U Kini se i dalje objavljuju planovi za nove elektrane na ugalj“, rekla je Lauri Millivirta, vodeći analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha i koautor izveštaja.

Do danas, najveći svetski emiter gasova staklene bašte, Kina se obavezala da će dostići vrhunac emisija ugljenika do 2030. i postati neutralna do 2060. godine.

U Sjedinjenim Državama, napori da se ograniči upotreba uglja su usporeni, navodi se u izveštaju.

Kapacitet američkih „penzionisanih“ kapaciteta uglja u 2021. opao je drugu godinu zaredom, sa 16,1 GV u 2019. na 11,6 GV u 2020. godini, na oko 6,4 do 9,0 GV prošle godine.

Da bi ispunile svoje klimatske ciljeve, Sjedinjene Države će morati da crpe 25 GV godišnje od sada do 2030.

Evropska unija je 2021. godine penzionisala rekordnih 12,9 GV, uključujući 5,8 GV u Nemačkoj, 1,7 GV u Španiji i 1,9 GV u Portugalu, koja je ostala bez uglja u novembru 2021, devet godina pre ciljanog datuma odlaska.

Izvor: kosovo.energy