Obećavajuća praksa i značaj čišćenja i reciklaže

Za Svetski dan čišćenja, nevladina organizacija PACT organizuje aktivnost čišćenja i recikliranja odbačenih guma u ​​parku Germia u Prištini.

Članovi nevladine organizacije PACT, uključujući volontere, prikupljali su gume bačene na ilegalnu deponiju u parku Germia. Dan ranije aktivisti su bili angažovani na raščišćavanju deponije, a sakupljačke gume su reciklirane na inovativan način ponovnim odlaganjem starih guma u ​​saksije za cveće.

Ova aktivnost takođe može poslužiti podizanju svesti građana o čišćenju životne sredine i recikliranju otpada, redefinišući ih na kreativan i vidljiv način.

Značaj čišćenja, a takođe i recikliranja, prikazan je kroz model „mini cvetnih vrtova“. Korišćenje mini-vrtova zahteva manje vode, đubriva i bolju kontrolu korova. Gume takođe apsorbuju sunčevu toplotu i zemlja se brže zagreva.

Ovu aktivnost organizuje SideStep projekat koji se sprovodi u okviru HumanRightivism -a, uz podršku Ambasade Švedske u Prištini. organizacije za čišćenje i recikliranje guma koje treba baciti u Germia Park u Prištini.

Danas se obeležava Svetski dan čišćenja

Danas, 18. septembra, Svetski dan čišćenja, NVO PACT u okviru SideStep projekta koji se sprovodi u okviru HumanRightivism -a, uz podršku Ambasade Švedske u Prištini, organizacije aktivnosti za čišćenje i oporavak livenih guma u ​​Germia Parku u Prištini.

Svetski dan čišćenja je godišnji globalni program i društvena akcija čiji je cilj suzbijanje globalnog problema čvrstog otpada.

Akcija za čišćenje puteva

Zagađenje javnih prostora i dalje je jedan od glavnih problema. Ovoga puta EC je sprovela akciju čišćenja ulica “Reshat Karjagdiu” i “Nazim Pulaj”.

EK je pozvala nadležne institucije i građane da pokažu veću brigu i održavanje javnih prostora.

HumanRightivism
Ambasada Švedske u Prištini
Fond za razvoj zajednice – CDF
EC Ma Ndryshe

Pozitivan primer iz Lidla u vezi smanjenja plastike u supermarketima

Pozitivan simbol međunarodnog brenda, za supermarkete koji posluju na Kosovu, da preduzmu slične akcije u cilju zaštite životne sredine. Ovo takođe može poslužiti kao model za kampanju zagovaranja civilnog društva.

Nemački supermarket Lidl obavezao se da će ukloniti pola milijarde plastičnih fragmenata do kraja 2021. godine, donoseći kumulativno smanjenje od 1,5 milijardi, a zatim uklanjajući još pola milijarde fragmenata do kraja 2022. godine, što je rezultiralo kumulativnim smanjenjem od dve milijarde.

Pakovanja koja su do sada uklonjena uključuju 24 miliona omota i plastičnih komada od svežeg voća i povrća; 25 miliona plastičnih čepova od jogurta i drugih mlečnih proizvoda; 3,5 miliona komada plastične folije od svežeg cveća i 19 miliona plastičnih etiketa i kesa od voća i povrća. Lidl je posebno počeo da nudi alternative za kese sa voćem i povrćem za višekratnu upotrebu već 2019.

“Problematična” plastika, uključujući crnu plastiku, ekspandirani poliester i PVC, koja je takođe potpuno uklonjena iz uobičajenog pakovanja hrane.

Lidl je ukupno smanjio proizvodnju plastične ambalaže za 18,5%. Pokušava postići smanjenje od 20% do početka 2022. godine i tvrdi da je na putu da postigne ovaj cilj. Kako bi se osiguralo da papirne alternative ne izazivaju neželjene negativne uticaje, supermarket se obavezao da će koristiti samo vlakna sa prirodnim sadržajem, iz međunarodno sertifikovanih odgovornih izvora.

Osim što je postigao smanjenje plastike, Lidl je takođe napredovao u uključivanju sadržaja reciklirane plastike u ambalažu. Ova kompanija je pokazala da je postigla obavezu da osigura da 50% ambalaže njenog brenda bude napravljeno od recikliranog sadržaja, u početku sa rokom do 2025.

Onlajn platformu vvv.environment-hub.org podržava HumanRightivism, kojim upravlja Community development Fund CDF, preko Ambasade Švedske u Prištini (SIDA).

Dvogodišnji moratorijum izriče se na odobrenje zaštite životne sredine za kamenolome

Ministar životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Liburn Aliu rekao je da je doneo odluku o uvođenju moratorijuma na nove kamenolome i one u postupku za ekološku saglasnost na period od dve godine.

Prema njegovim rečima, reč je o periodu jun 2021. do jun 2023. godine.

„Deo ove odluke je uspostavljanje ministarske radne grupe, koja će razmotriti zakonitost aktivnosti vađenja, njihov uticaj na životnu sredinu, kao i mere koje treba preduzeti za njihovu rehabilitaciju“, napisao je on.

Ovom odlukom novi kamenolomi i oni u postupku dve godine neće moći da se prijave za obavljanje svojih delatnosti.

Reciklaža stakla na Kosovu

Kružna ekonomija u prvim koracima razvoja.

Kosovsko recikliranje stakla i EcoZ transformišu stakleni otpad u nove proizvode za višekratnu upotrebu, uklanjajući stotine tona otpada sa deponija.

Volonteri u akciji čišćenja naselja “Bajram Curri”


EC Ma Ndrishe sprovela je sledeću akciju čišćenja pridruživši se inicijativi stanovnika naselja „Bajram Curri“ u Prizrenu. Pored stanovnika, mobilisane su i razne društvene grupe, stanovnici i škola fudbala „Lidhja e Prizrenit“.

Takođe, regionalna kompanija za otpad „EKO Region“ pomogla je u konačnom prikupljanju prikupljenog otpada. Ova akcija, kao primer osnovnog aktivizma, ima za cilj podizanje svesti o održavanju zapuštenih, napuštenih, vandalizovanih ili zloupotrebljenih javnih prostora i jačanje veza grupa zajednica za čistije i održivije okruženje.

EK izražava spremnost da pruži podršku i nada se nastavku takvih akcija širom zemlje.

Ova aktivnost je podržana programom Fondacije civilnog društva Kosova (KCSF) „EJA Kosovo“, koji sufinansiraju Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).

Green talk – održivi razvoj na opštinskom nivou

Ovog petka biće obeleženo pokretanje drugog govora u okviru platforme # GreenTalk, gde ćemo kao govornika imati gradonačelnika opštine Kamenica, gospodina Kendrona Kastratija, koji će predstaviti svoj rad i svoju viziju o unapređenju prakse i politike prema održivi razvoj na opštinskom nivou.

Pripremite se za gledanje govora sutra od 18:30 na televizijskom kanalu KTV, dostupan i UŽIVO na zvaničnim Facebook stranicama Balkanske zelene fondacije, KTV i Kosovske nedelje održivog razvoja.

Ovo drugo izdanje # GreenTalk podržava Heinrich-Boll-Stiftung.

Sud je ponovo presudio u korist životne sredine i građana u slučaju „Avanturistički park“ u park Germia

Sud je ponovo doneo odluku u korist životne sredine i građana u slučaju „Avanturistički park“ u Germiju, mesto gde je planirano da se izgradi „Avanturistički park“ najbogatije je i najvažnije područje biodiverziteta u zaštićenom pejzažu Germia, područje u kome se nalaze i najstarije i najočuvanije bukove šume u regionu. Izdavanjem ekološke dozvole, opština Priština je izbegla zakonske zahteve i učešće javnosti u donošenju odluka za tako važan projekat za građane i prirodu.
GLPS i Active Citizens podneli su tužbe protiv dozvole opštinskog parka avantura i zatražili da se izvršenje ove dozvole odloži dok sud ne donese odluku o slučaju. Osnovni sud je odobrio ovaj zahtev kao osnovan, ali ga je Apelacioni sud vratio na ponovno uspostavljanje. Čak i nakon odluke Apelacionog suda, Osnovni sud je ponovo odobrio kao osnovani zahtev GLPS-a i Aktivnih građana za odlaganje izvršenja dozvole za Avanturistički park, utvrdivši da su tužioci pružili verodostojne dokaze koji dokazuju izvršenje odluka bi donela štetu koju je teško popraviti i koje odlaganje nije u suprotnosti sa javnim interesom.
Za više informacija posetite našu veb stranicu www.cslkosovo.org i pišite nam za ostale slučajeve i probleme na [email protected]

Proizvodnja obnovljive energije na Kosovu

Radovi se nastavljaju pojačanim intenzitetom u selu Bajgora u Mitrovici. Juče je u Bajgori postavljena prva turbina u projekat snage 105 megavata energetskog parka vetra.
Prva turbina koja će se koristiti za projekat kosovsko-nemačko-izraelske kompanije „SOVI Kosovo“ za izgradnju parka energije od 105 megavata vetra u Bajgori u Mitrovici, koji finansira EBRD, već je na poziciji.

Instalirana turbina je prva od ukupno 27 turbina General Electric-a koje su instalirane u okviru projekta.

Ovaj projekat će doprineti ublažavanju klimatskih uticaja, povećanju udela proizvodnje obnovljive energije na Kosovu i dodavanju 105 MV kapaciteta za proizvodnju energije vetra u nacionalni energetski sistem.

Projekat će takođe značajno povećati udeo električne energije proizvedene energijom vetra na Kosovu, koje je inače u velikoj meri zavisno od proizvodnje električne energije na ugalj.

Očekuje se da proizvodnja električne energije započne krajem avgusta 2021. godine.