Uklonjeno je preko 100 divljih deponija bez garancije da nece biti ponovo popunjene

Bagerima i kamionima uklonjeno je 45 hiljada kubika otpada.
Deponija, koja je godinama uspostavljena u selu Bërnica, napušta opštinu Priština neposredno pre kraja vlade Špenda Ahmetija.
Prema Direkciji javnih službi, u poslednje dve godine iz prestonice je uklonjeno 140 divljih deponija, od kojih je 20 velikih kao što je slučaj ove poslednje.
 U 2019. godini, prema izveštaju Kosovske agencije za upravljanje životnom sredinom, u Prištini je identifikovano 146 divljih deponija. U 2021. taj broj je pao na 6. Stalno smo uklanjali deponiju. Imali smo oko 20 velikih deponija, jedna od njih je i ona koju uklanjamo u selu Bërnica. Ova deponija je imala preko 45 hiljada kubnih metara otpada koji uklanjamo“, rekla je Medina Braha, direktorka javnih službi u Prištini.
Iako Braha kaže da je ostalo još samo 6 deponija, direkcija nije u mogućnosti da zaustavi njihovo ponovno stvaranje.
„Skladišta ovakvih dimenzija u industrijskoj zoni, u selu Lebana, u Hajvaliju. Spali smo na 6, ali sada imamo i neke male koje se rekreiraju jer ih je nemoguće opkoliti na tim prostorima u svakom delu. „Opkolili smo neka mesta“, dodala je ona.
Ona je istakla da jednom u dva meseca sakuplja kabasti otpad u svakom naselju kako se ne bi stvarale divlje deponije.
Građani kažu da imaju veliku odgovornost, ali institucije moraju da učine više kako bi stvorile više kontejnera.
Međutim, za kažnjavanje građana koji bacaju smeće na pogrešno mesto je Uprava Inspektorata, koja nije dala odgovor da li su izrekli kazne građanima.

Za video material kliknike ovde.

EK sa pozivima na povećanje zelenila u gradskim javnim prostorima

EC Ma Ndrishe je realizovala performans, rešavajući zabrinutost zbog nedostatka zelenila u javnim prostorima. Ova predstava je realizovana u opštini Prizren, u opštini Priština, u opštini Peć, u opštini Đakovica, u opštini Uroševac, u opštini Gnjilane, kao i u opštini Mitrovica u saradnji sa NVO „7 umetnosti“.

Iz istraživanja “Kvalitet vazduha u Prizrenu” koje je EK sprovela sa građanima Prizrena prošle godine, čini se da oko 44% ispitanika smatra da se u njihovom gradu ne sadi dovoljno drveća. Uočeno je da je ovaj suštinski problem prisutan u mnogim drugim opštinama, pa se kroz ovu javnu reakciju traži pronalaženje adekvatnog rješenja za ovo pitanje.

U nekim odabranim ulicama gore navedenih opština u kojima se procenjuje da postoji značajan nedostatak zelenila, umetničko su improvizovana neka stabla koja su postavljena u beton obeležavajući prostor na kome bi mogla biti posađena.

Znajući velike koristi koje zelene površine donose u urbanim područjima, EK je preuzela inicijativu za realizaciju takvog učinka, kako bi se lokalno rukovodstvo usredsredilo na povećanje zelenila u gradovima na Kosovu.
Betonirani prostori sa nedostatkom zelenila pretvaraju se u izuzetno veliki problem, posebno ovih dana sa visokim temperaturama. S nedostatkom zelenila i sa bezbroj betoniranih površina unutar naših gradova, stvaraju se „urbana toplotna ostrva“ koja u kombinaciji sa automobilima podižu ukupnu temperaturu za + 5 ° C (https://time.com/5655074/concrete -urban -toplota).

S druge strane, drveće značajno smanjuje ukupnu temperaturu stvaranjem senki i procesom poznatim kao „rashlađujuća transpiracija“ gde drveće ispušta vodu u atmosferu sa svog lišća, smanjujući najveću letnju temperaturu za 1-5 ° C . (vvv.epa.gov/ Korišćenje drveća i vegetacije za smanjenje toplotnih ostrva).

Korišćenje drveća i vegetacije u urbanom okruženju, uz odgovarajuće održavanje, donosi koristi osim smanjenja toplote u urbanim područjima. Drveće oko zgrada utiče na stvaranje hlada i potražnju za klimatizacijom i potrošnjom energije; poboljšati kvalitet vazduha i smanjiti emisiju gasova staklene bašte; smanjiti rizik od poplava; poboljšati kvalitet života, kao i obezbediti estetske vrednosti, stvoriti staništa za mnoge vrste i smanjiti buku.

Drveće takođe igra suštinsku ulogu u sprečavanju klimatskih promena. Sadnja i zaštita zelenih urbanih područja povećaće apsorpciju ugljen -dioksida, koji je glavni uzrok klimatskih promena.
Sadnja drveća je takođe jedno od najjeftinijih rešenja za rešavanje ovog pitanja, pa bi ovo trebao biti dodatni razlog zašto bi se centralne i lokalne vlade trebale fokusirati na povećanje zelenih površina u urbanim područjima Kosova, uz održavanje njihovog pravilnog.

Ovaj nastup je realizovala EC Ma Ndrishe, podržana programom Fondacije civilnog društva Kosova (KCSF) ‘EJA Kosovo’, sufinansiranom od Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida ). Sadržaj i stavovi koji su ovde predstavljeni ne predstavljaju zvaničan stav donatora.

Inspekcija na licu mesta na mestu uništenja u Nacionalnom parku Bjeshket e Nemuna na Kosovu

Budući da je kompanija Kelag više puta potvrdio da posluju ispravno i zakonito dok su lokalne ekologe nazivali lažovima, izvršni direktor Rivervatch-a Ulrich Eichelmann potražio je sebe na mestu.

Usred nacionalnog parka Kelag je bez dozvole iskopao korito. Ovako izgleda „zelena energija“ Kelaga.

Inače, Kelag je morao da ukloni 3 elektrane sa mreže jer nisu ispunile ekološke zahteve. Tako reka trenutno nosi punu količinu vode čak nizvodno od elektrana.

Kelkos ponovo u komisiji!

Ovog puta, poslanica Mimoza Kusari zatražila je razjašnjenja od RUE (čak i ministar nije došao) šta rade na povećanju praćenja Kelkosa, znajući njihovu istoriju. Takođe je pokrenula pitanje legalizacije trase cevovoda kao nelegalnu, ali i opasnu, jer je Kelkos postavio svoje energetske kablove na vodovodne cevi Dečana. Kada dođe do kvara i pucanja vodovodnih cevi, vodoprivrednici moraju da stave ruke u potok Kelkosa da nas fiksiraju u vodi. Dakle, čini se da ni hidrodrin, ni KEDS, ni opština ni ministarstvo koje je odgovorno ne ugrožavaju živote radnika i svih nas. Nakon što su u petak saznali za ovaj slučaj, Pishtaret su izveli dokaze policiji i tužiocu.