KOSID je objavio pravnu analizu pod nazivom „Nacionalni park Šari: meta zločina“

Ovo istraživanje bavi se pravnim prekršajima koji se dešavaju u Nacionalnom parku „Šari“ u vezi sa florom i faunom ovog parka.

Pravna analiza detaljno razrađuje uništavanje Nacionalnog parka „Šari“ od strane ljudskog faktora, bilo da je reč o pojedincu ili organizovanoj kriminalnoj grupi.

KOSID je identifikovao ove pretnje kao glavne pretnje vrednostima nacionalnog parka Šari: lov i krivolov, šumski požari i degradacija šuma krčenjem šuma.

Neke od degradacija prirode koje je istraživanje KOSID-a uspelo da identifikuje predstavljaju kršenje zakona na snazi u Republici Kosovo, i evo nekih od njih:

  1. Povećanje broja požara u poslednje četiri godine;
  2. Šteta u šumi od divlje seče u velikim količinama i veliki broj tužbi protiv pojedinaca koji su degradirali šumu;
  3. Fauna je ranjiva u Nacionalnom parku „Šari“. Tamo gde ugroženim vrstama preti lov i krivolov;
  4. Neprimenjivanje zakona od strane pojedinaca radi lične ekonomske koristi.

Ova i mnoga druga kršenja navedena u izveštaju o „Nacionalnom parku Šari: Cilj zločina“ mogu se naći na tri jezika: albanskom, srpskom i engleskom, na veb lokaciji KOSID.

Emisije gasova na Kosovu


Povećanje atmosferskih koncentracija gasova proizvodi efekte na klimatske promene, odnosno na njihovo zagrevanje. Procenjuje se da se globalno od 1990. do danas efekat ukupnog grejanja iz gasova staklene bašte koji proističu iz antropogenih aktivnosti povećao na oko 40%.

Na Kosovu, ukupne godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom perioda 2008-2018. Variraju između 9489 Gg ekv. CO2. (2008) i 10164 Gg ekvivalenta CO2 (2016). Emisije u velikoj meri zavise od potražnje za energijom i aktivnosti energetskog sektora koji je sa 87% glavni sektor emisija na nacionalnom nivou.

U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Kosovo ima niže emisije (5 tona ekvivalenta CO2) po stanovniku od proseka Evropske unije, ali ima veće emisije od nekih zemalja u regionu. Što se tiče emisija CO2 po jedinici BDP-a (bruto domaći proizvod), Kosovo sa 0,5 kg CO2 ima veće emisije od proseka Evropske unije i veće od ostalih zemalja u regionu.

Za više informacija pogledajte Izveštaj o indikatorima životne sredine:

Zeleni menadžment na opštinskom nivou

Istraživanje „Zeleni menadžment na opštinskom nivou“ ima za cilj da informiše građane o posvećenosti opštinskih direkcija u oblasti životne sredine. Ovaj dokument takođe predstavlja poređenje između opština.

Fond za razvoj zajednice – CDF
Ambasada Švedske u Prištini
HumanRightivism
EC Ma Ndryshe

Promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije na Kosovu

Na osnovu gore navedenog, INDEP je realizovao projekat „Promocija energetske efikasnosti i obnovljivih
izvora na Kosovu“, podržan od nemačke vlade preko Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Projekta za energetsku efikasnost na Kosovu. U okviru ovog projekta, INDEP
je objavio 5 nezavisnih istraživanja koja se odnose na EE i OIE, a to su:
1) Trenutno stanje i primeri dobre prakse za implementaciju obaveznih šema energetske
efikasnosti i alternativnih mera,
2) Kosovski fond za energetsku efikasnost – najbolje prakse i alati za ulogu transformacije,
3) Smanjenje PDV-a na investiranje u foto-naponsku solarnu energiju i decentralizovanu
proizvodnju,
4) Akteri i razvoj politike za efikasno sprovođenje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana
Kosova,
5) Koristi i beneficije za energetsku efikasnost iz stambenog sektora
6) Nacionalni energetski i klimatski plan – Pregled mogućnosti i izazova (dostupno samo na
engleskom).

Ugljen-dioksid CO2

Ugljen-dioksid je gas koji se sastoji od dela ugljenika i delova kiseonika. To je jedan od najvažnijih gasova na biljkama jer ga biljke koriste za proizvodnju ugljenih hidrata u procesu koji se naziva fotosinteza. Pošto ljudi i životinje zavise od biljaka za hranu, fotosinteza je neophodna za opstanak života na zemlji.

Kako se CO2 u našoj atmosferi akumulira od sagorevanja fosilnih goriva, on ima efekat zagrevanja koji bi mogao promeniti zemljinu klimu.

Koncentracije ugljen-dioksida u zatvorenom zavise od kombinacije CO2 na otvorenom, disanja u zatvorenom i brzine ventilacije zgrade. Kako zgrade i domovi postaju energetski efikasniji i hermetičniji, to znači da imamo manje svežeg vazduha.

PEN (Mreža vršnjačkih edukatora) Fond za razvoj zajednice – CDF / Ambasada Švedske u Prištini / HumanRightivism