Vodč za organe za sprovođenje zakona

U okviru aktivnosti za „Jačanje administrativnih kapaciteta za sprovođenje ekološkog zakonodavstva“ pripremljen je praktični Vodič za službenike u oblasti životne sredine, koji šematski prikazuje sve postupanje inspektora prilikom određivanja i izvršenja novčanih kazni.

Vodič je namenjen službenicima Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, službenicima Inspektorata za zaštitu životne sredine, opštinskim inspektorima životne sredine, kao i svim službenicima koji imaju nadležnosti u sprovođenju zakonodavstva o životnoj sredini u Republici Kosovo.

Vodič daje dovoljno informacija o pravnom osnovu po kome se izriču kazne i daje im proceduralne radnje koje moraju da preduzmu prilikom izricanja tih kazni, pružajući uzorke koji se mogu koristiti u slučaju određivanja i izrade kazni, kao npr. službeni izveštaji, odluke, zahtevi, predlozi i dr.

Ovaj dokument daje pregled svih važećih zakonskih odredbi iz oblasti životne sredine, voda, građevinarstva i stanovanja koje odgovaraju inspekcijskim ovlašćenjima inspektora. Dokument sadrži i zakonske odredbe za inspekcijski nadzor kako bi inspektori bili upoznati sa pravnim osnovom svojih ovlašćenja kao inspektora.

Vodič daje kratak opis institucija na centralnom i lokalnom nivou sa nadležnostima za primenu ekološkog zakonodavstva. To se pre svega odnosi na Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Inspekciju za zaštitu životne sredine, Agenciju za zaštitu životne sredine i druge institucije za sprovođenje zakona.

Prirodni gas kao opcija za održivu energetsku tranziciju na Kosovu

Institut za razvojnu politiku (INDEP) objavljuje sledeći rad u okviru programa za održivi razvoj „Prirodni gas kao opcija za održivu energetsku tranziciju na Kosovu“. U radu se razmatraju mogućnosti kako se gas može koristiti kao značajno niži kapacitet emisije ugljen-dioksida da bi se olakšala tranzicija umesto tradicionalne uloge osnovnog opterećenja sa punim radnim vremenom može biti njegov najznačajniji doprinos energetskoj tranziciji. Potencijalni razvoj sektora prirodnog gasa na Kosovu u skladu sa razvojem regionalne gasne infrastrukture, vidi se kao odlična prilika za podršku ovoj tranziciji. Prirodni gas je takođe potencijalna dopuna/zamena za obnovljivu energiju jer može da nadoknadi prekid proizvodnje energije iz obnovljivih izvora – kada nema vetra ili sunčeve svetlosti.

Ceo rad se može naći ovde:

https://indep.info/wp-content/uploads/2022/03/INDEP_Gazi-natyral-si-opsion_30032022.pdf?fbclid=IwAR2E9iJchbllz6A1pl-wA4DIUgEQZWpDHRmE2PODkrV0v-if581JOd3sgpk

Godišnji izveštaj o stanju životne sredine 2020

Izrada Izveštaja o stanju životne sredine na Kosovu je u skladu sa Zakonom o životnoj sredini1. Prema članu 25. Zakona, Vlada Kosova, na predlog Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, Skupštine, Godišnji izveštaj o stanju životne sredine. Izveštaj se ne odnosi na: prethodno stanje životne sredine i promene u životnoj sredini u odnosu na izveštaj o uticaju na životnu sredinu o stanju ljudi, stanje ugrožene životne sredine, tehniku ekološke strategije i akcionog plana, Zaštićene mere za zaštitu životne sredine. zaštita, ekološka odeća i sistem finansiranja zaštite životne sredine.

Na kraju vladinih dužnosti, Kosovska agencija za zaštitu životne sredine je dokument koji priprema ovaj dokument. Ovaj godišnji izveštaj godišnji ekološka godina za 2020. godinu, ali i njegovi dalji podaci imaju dosta prostora za poređenje. Za izradu izveštaja, KAZO je prikupila sredstva od monitora, operatera, raznih preduzeća, publikacija, izveštaja i drugih izvora. Prikupljeni podaci su obrađeni u kvalitativne informacije o životnoj sredini koje su sada izložene u ovom izveštaju.

Prezentacija situacije za neke ekologe je manje povređena kao oštećenje podataka predmeta, odluka, pravnog osnova praćenja monitoringa ili čak drugih institucija upravljanja. Kritike izveštaja su informisanje donosilaca odluka o stanju životne sredine na Kosovu, kako bi se definisale informacije za izradu odgovarajućih ekoloških politika za orijentaciju razvoja, planova i strateških investicija u sektorima koji imaju uticaj na životnu sredinu. , kao što su: privreda, industrija, energetika, saobraćaj, poljoprivreda itd. Preliminarni godišnji izveštaj o stanju životne sredine 2020, razmatran je i usvojen od strane Vlade Kosova i Skupštine Kosova.

Za više informacije kliknike ovde:

http://Godišnji izveštaj o stanju životne sredine 2020

Nova strategija EBRD-a za Kosovo daje prioritet zelenoj tranziciji

Banka će nastaviti da prati ostvarivanje agende povezivanja zemlje sa većim fokusom na implementaciju projekata, i povećaće svoju podršku opštinama i angažujući ih da investiraju u infrastrukturu otpornu na klimu i zelenu ekonomiju.

Banka će posebnu pažnju posvetiti ubrzavanju implementacije investicija javnog sektora i podršci implementaciji u skladu sa Ekonomskim i investicionim planom EU. Državna strategija EBRD-a 2022-2027, koju je Upravni odbor usvojio 26. januara 2022. godine, je dosadašnja strategija Kosova za treću zemlju.

Iako je EBRD aktivna na Kosovu od 1999. godine, Kosovo je postalo deoničar i punopravno mesto poslovanja tek 2012. godine. Otvorena je rezidentna kancelarija u Prištini i ulaganja Banke su značajno porasla, premašivši pola milijarde evra u 2020. i dostigavši do danas 583 miliona evra.

Kliknite na veb stranicu da preuzmete dokument na tri jezika (albanski, engleski, srpski):

https://www.ebrd.com/where-we-are/kosovo/overview.html

INDEP publishes the analysis Principles of Green Recovery for Kosovo

INDEP publishes the analysis “Principles of Green Recovery for Kosovo – Lessons from Pre-Packages and the Road to Sustainable Recovery”.

The Institute for Development Policy (INDEP), in the framework of the project “Recovery for Sustainability” has published the analysis entitled “Principles of green recovery for Kosovo – lessons from previous packages and the path to sustainable recovery.” The paper addresses the past stimulus packages of the Government of Kosovo, the Economic Revival Package, the mistakes made so far in recovering from the COVID-19 pandemic and the steps that need to be taken in the future.

The paper has treated and studied the cases of European countries such as Germany, Norway and Luxembourg, in order to present concrete recommendations and examples of success which can be applied in Kosovo. Some of the recommendations of this paper are:
• The Government of Kosovo to design incentive packages with the inclusion of green policies.
• The Government of Kosovo to remove taxes on electricity generation equipment from renewable sources.
• The Government of Kosovo to allocate significant funds for the construction of wind farms and photovoltaic power plants.
• Increase awareness campaigns regarding solar self-generation technology and energy efficiency measures.
• The government should establish a joint group, consisting of representatives of various institutions, representatives of businesses and civil society to draft future packages.

To read the full paper, click here:

https://indep.info/wp-content/uploads/2022/01/BTD_INDEP_Punimi-2_ALB.pdf

This publication was supported by the Balkan Trust for Democracy (BTD), a project of the German Marshall Fund of the United States and the American people through USAID. The views and opinions expressed do not necessarily reflect the views of the Balkan Trust for Democracy, the German Marshall Fund, USAID or the US Government.

Izveštaj o stanju voda na Kosovu 2020

Ovaj izveštaj predstavlja stanje voda na Kosovu za period 2015-2020. Izveštaj obuhvata stanje površinskih voda, podzemnih voda, zakone i podzakonske akte za sektor voda, strateške dokumente za vodu, hidrografsku vodovodnu mrežu, padavine, zaštićena vodna područja, korišćenje voda po različitim sektorima kao i investicijama i projektima u sektoru voda.

Podatke za izradu izvještaja prikupile su institucije koje prate kvalitet i količinu vode, preduzeća koja upravljaju vodama i druge vladine i nevladine institucije koje imaju određene nadležnosti u sektoru voda.

Neki podaci su takođe dobijeni iz različitih izvora kao što su razne publikacije, projekti i studije. U izveštaju su podaci prikazani tekstualno, tabelarno i brojkama podeljeni po odgovarajućim poljima i sektorima. U posebnom poglavlju izveštaja izvode se zaključci i daju preporuke za preduzimanje odgovarajućih mera za poboljšanje stanja.

Osnovna svrha izveštaja je da informiše širu javnost o stanju voda na Kosovu, ali u isto vreme ovaj izveštaj je dragocena informacija za orijentaciju politike u sektoru voda i dokument koji može poslužiti donatorima u orijentaciji projekata u sektor vode.

Ovo je treći sektorski izveštaj o stanju voda. KEPA je ranije objavila Izveštaj o stanju vode za 2010. i Izveštaj o stanju voda za 2015. Izveštaj je objavljen u elektronskom formatu iu papirnom formatu na albanskom, srpskom i engleskom jeziku i besplatno se distribuira javnosti i svim drugim zainteresovanim stranama.

Za više detalja posetite:

http://ammk-rks.net/?page=1,7,608

Kosovska prostorni pravna reforma u corsokaku?

Kontinuirano u cilju rešavanja i upravljanja izazovima prostornog razvoja, tokom godina 2003-2013, prostorna regulativa na Kosovu je prošla kroz dva ciklusa zakonskih promena. 

Ova analiza upoređuje zakone posmatrajući kako se njihovi nedostaci razlikuju od lokalno izrađenih prostornih planova. 

Dokument se takođe odražava na percepciju vlade i opštinskih zvaničnika o izazovima koji se javljaju u ovoj oblasti i završava se zaključkom preporuka.

U digitalnom formatu pogledajte ovde.

Izveštaj MŽSPP o hidroenergiji je objavljen

Radna grupa za “Pregled administrativnih procedura sprovedenih za hidroelektrane i njihov uticaj na životnu sredinu” je završila svoj rad i predstavila glavne nalaze kroz izveštaj.

Ova radna grupa je osnovana odlukom ministra MŽSPP -a Liburna Aliua radi preispitivanja zakonitosti i proceduralnih i administrativnih aspekata dozvoljavanja ovih HE. Grupa je uključivala stručnjake iz MŽSPP -a i njegovih podređenih agencija.

Neki od glavnih nalaza izveštaja su:

a) Uprkos činjenici da zakon reguliše da se koncesija mora obezbijediti za korišćenje vode u poslovne svrhe, Ministarstvo (MŽSPP) kao organ nadležan za dodjelu vodnog prava nije sprovelo davanje koncesije, već davanje voda u pravu. je uradio sa vodnom dozvolom, što predstavlja kršenje Zakona o vodama Kosova. Osnovna razlika između vodne dozvole i koncesije leži u činjenici da se koncesija daje putem konkurentnog procesa, dok vodna dozvola nije.

b) Ne samo da nije sproveden postupak koncesije definisan zakonom, već je izdavanje vodnih dozvola za korišćenje voda za HE izvršeno u suprotnosti sa podzakonskim aktom za vodnu dozvolu u vezi sa dokumentacijom koja se mora priložiti uz zahtev . kao i sadržaj vodne dozvole.

c) Izdavanje vodnih dozvola za HE obavljeno je bez oslanjanja na detaljan i stručan pregled i nije zasnovano na planskim dokumentima. Shodno tome, izdate su vodne dozvole i izgrađene hidroelektrane na područjima gde su planirani kapitalni hidrotehnički projekti, čime je ugrožena realizacija ovih objekata od strateškog značaja za Kosovo (kao u slučaju hidro sistema Lepenci).

d) U nedostatku vodiča o načinu izrade i revizije procene uticaja na životnu sredinu (EIA), koji bi prema zakonu trebalo da izda Ministarstvo, proces pregleda izveštaja EIA i izdavanja saglasnosti za životnu sredinu ne postoji bio dobro definisan učinak i odgovarajući standard. Izveštaji o proceni uticaja na životnu sredinu su generalno loši. Najvažniji aspekti vodene flore i faune, kao što su ekološki prihvatljiva hrana, režim aluvijuma i riblje staze, tretirani su samo površno.

e) Za sve tri HE u Dečanskoj kaskadi, Ministarstvo je izdalo građevinske dozvole i potvrde o upotrebi, iako sve te HE imaju kapacitet manji od 10 MV, pa je izdavanje građevinske dozvole po zakonu u nadležnosti opštine. To je postignuto spajanjem dve HE (“Decani” i “Belaja”) sa građevinskom dozvolom, jer na taj način imaju preko 10 MV, i HE “Lumbardhi” sa branom koja uopšte nije izgrađena.

f) Praktično sve HE su izgrađene u neposrednoj blizini reka (vodotoka) iz kojih proizvode energiju, jer je to u suprotnosti sa odredbama Zakona o vodama Kosova koji zabranjuje izgradnju na udaljenosti manjoj od 30 metara punih vodova (maksimalno 100 godina vodovodne linije).

Kompletan izveštaj možete pronaći na sledećem linku:
https://mmphi.rks-gov.net/assets/cms/uploads/files/Raporti%20Final%20i%20Grupit%20Punue%20per%20Hidrocentralet-converted-2(2).pdf

Kosovo na raskrsnici u smislu energetskog sektora

Kosovo na raskrsnici u smislu energetskog sektora
Kosovo se nalazi na raskrsnici u vezi sa energetskim sektorom i mora da odluči da li će delovati ili na osnovu „sada raste – kasnije očisti“ ili „održivog razvoja“.

Deo rešenja kosovske vlade biće važni projekti gasifikacije za koje se očekuje da će biti razvijeni.

Naš najnoviji članak objašnjava razvoj infrastrukturnih projekata i projekata gasifikacije na Kosovu.

Ovi projekti su izuzetno važni i vide se kao dobra prilika za:

1. prelazak sa visokougljeničnih (fosilnih i naftnih) fosilnih goriva na goriva sa niskim sadržajem ugljenika (gas)
2. obezbeđivanje stabilnog i sigurnog snabdevanja energijom
3. povećanje saradnje sa regionalnim partnerima i međunarodnim akterima
4. stvaranje energetske stabilnosti potrebne za integraciju obnovljivih izvora
5. ispunjavanje zahteva i obaveza Energetske zajednice i procesa evropskih integracija.

Kliknite ovde za dokument.

KOSID je objavio pravnu analizu pod nazivom „Nacionalni park Šari: meta zločina“

Ovo istraživanje bavi se pravnim prekršajima koji se dešavaju u Nacionalnom parku „Šari“ u vezi sa florom i faunom ovog parka.

Pravna analiza detaljno razrađuje uništavanje Nacionalnog parka „Šari“ od strane ljudskog faktora, bilo da je reč o pojedincu ili organizovanoj kriminalnoj grupi.

KOSID je identifikovao ove pretnje kao glavne pretnje vrednostima nacionalnog parka Šari: lov i krivolov, šumski požari i degradacija šuma krčenjem šuma.

Neke od degradacija prirode koje je istraživanje KOSID-a uspelo da identifikuje predstavljaju kršenje zakona na snazi u Republici Kosovo, i evo nekih od njih:

  1. Povećanje broja požara u poslednje četiri godine;
  2. Šteta u šumi od divlje seče u velikim količinama i veliki broj tužbi protiv pojedinaca koji su degradirali šumu;
  3. Fauna je ranjiva u Nacionalnom parku „Šari“. Tamo gde ugroženim vrstama preti lov i krivolov;
  4. Neprimenjivanje zakona od strane pojedinaca radi lične ekonomske koristi.

Ova i mnoga druga kršenja navedena u izveštaju o „Nacionalnom parku Šari: Cilj zločina“ mogu se naći na tri jezika: albanskom, srpskom i engleskom, na veb lokaciji KOSID.