Institut za razvojnu politiku (INDEP) predstavio je istraživanje „Politika oporezivanja ugljenika – značaj, izazovi i mogućnosti za Kosovo“, prenosi Ekonomija onlajn.
Zatraženo je da se u svakoj zemlji sveta, na Kosovu, otpočne oporezivanje ugljenika, kako bi se zaštitila životna sredina. Kroz porez na ugljenik od Vlade je zatraženo da odredi cenu koju zagađivači plaćaju za svaku tonu emisije gasa.
Dardan Abazi, direktor Programa održivog razvoja u INDEP-u, rekao je da je usvajanje i primena poreza na ugljenik u okviru kosovske politike složen proces koji zahteva okupljanje svih zainteresovanih strana i preispitivanje kako on funkcioniše.
„Porez na ugljenik je jedna od politika koju će Vlada Kosova na neki način biti prinuđena da primeni na Kosovu, da nametne porez koji bi morali da plaćaju oni koji ga izazivaju i omogućiće dekarbonizaciju energije našeg sistema i naših života“ .
„Mi smo na prvim koracima gde debata o porezu na ugljenik verovatno još nije počela dok nam kuca na vrata, bilo u dugoročnoj strategiji dekarbonizacije ili na druge načine, i uopšte u zakonodavnom okviru i javnim politikama. “, rekao je on. ai.
Tokom okruglog stola predstavljeno je istoimeno INDEP istraživanje. Prezentaciju rada napravila je Fiona Bakija, istraživač-saradnica u INDEP-u.
„Poslednjih meseci radim na obradi papira. Mi kao INDEP nemamo potrebe da radimo takav posao jer nije bilo jezika na albanskom da su građani, kreatori politike i preduzeća bili obavešteni o takvom porezu. „Kosovo je potpisalo deklaraciju samita u Sofiji i posvećeno je potpunoj dekarbonizaciji do 2050. godine“, rekla je ona.
„Metodologija koju smo koristili je kvalitativna, analizirali smo razne izveštaje, zakone koji su na snazi i uporedili smo je sa strancima sa onom Evrope i Zapadnog Balkana jer je više uporedivi sa državom Kosovo. Tokom izrade publikacije obavili smo tri intervjua sa akterima da nas nije briga da li se na Kosovu uvodi porez na ugljenik“.
„Tokom istraživanja uporedili smo slučaj Kosova sa Albanijom, Estonijom, Poljskom, Slovenijom i Švedskom jer smo smatrali da je Kosovo sa ovim zemljama uporedivije, možda ne sa Švedskom, ali smo dobili početke kada je Švedska uvela porez na ugljen. rekao.
Službenik za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Abdulah Pirče rekao je da je s obzirom na uslove koje ima Kosovo prerano za donošenje takve odluke, ali da smatra da je neophodna.
„Poznato je da se nedavno vodila globalna diskusija o klimatskim promenama i o tome kako se boriti i zaustaviti klimatske promene. Za naše uslove, malo je kao ranije da preduzmemo ovu akciju, ali obaveza je obaveza jer mi imamo obavezu. „Mi smo i ravnopravni članovi u tretmanu zajednice i moramo da odgovorimo na zahteve koji proizilaze iz tretmana“, rekao je on.
Ako možemo da povećamo proizvodnju iz obnovljivih izvora, mislim da na ovaj način možemo nešto postići. Ostaje da se vidi kako će se to dogoditi. Ministarstvo životne sredine ne može da se nosi sa svim ovim, ne zavisi od nas, implementacija zavisi od Ministarstva privrede koje je nadležno za sektor energetike, zavisi od saobraćaja, zavisi i od Ministarstva poljoprivrede koliko će postići pošumljavanjem “oni pošumljavaju sa kosovske carine”, rekao je on.
