Poljoprivredno zemljište je ključ uspeha svakog poljoprivrednog gazdinstva, koje se mora koristiti pravilnim i pažljivim agronomskim upravljanjem. Ako sagorevate stajnjak i organski otpad, bićete najveći neprijatelj poljoprivrednih proizvoda, uništavajući mikrofloru i faunu u radnom sloju, u kom slučaju gubite organsku masu koja se može transformisati u biljne asimilate.
Spaljivanje sena posle žetve je najgori mogući način za siromašne poljoprivrednike. Spaljivanjem žara ugrožavaju se životi i imovina ljudi. Vodite računa o sebi i svojoj zemlji, ako želite da vam ona daje više useva za redom.
Organizmi u zemljištu moraju biti u ravnoteži, a ta ravnoteža se narušava usled upotrebe hemikalija, pa je važno da mikroorganizmi žive da razgrađuju (mineralizuju) organsku materiju u bilo kojoj vrsti zemljišta, da transformišu organska jedinjenja u humusne, formiraju i održavaju pore zemljišta (za snabdevanje vodom i kiseonikom). Samo na taj način „lanac ishrane“ može biti funkcionalan.
Slama predstavlja vrstu organskog đubriva, pa je prevrnite (do) da se razgradi u zemljištu, po mogućstvu sa količinom uree (46% azota) da biste uskladili odnos ugljenika (C) koji dominira u slami sa azotom datim sa Urea, za efikasnije razlaganje. Danas se vrlo malo organske materije vraća u zemljište, kao rezultat nedostatka stabilnog stajnjaka. Odnos slama:zrno je 1:1, a agronomski proračuni pokazuju da se sagorevanjem stajnjaka ili organskog otpada gubi 5-7 tona organske materije po hektaru.
Nemojte spaljivati kompost i organski otpad nakon žetve, jer to uzrokuje dugotrajnu i nepovratnu ekološku štetu zemljištu i životnoj sredini. Stari Latini su imali izreku „vatra je dobar sluga a loš gospodar“, pa nemojte paliti petarde da budete dobri gospodari poljoprivrednog zemljišta koje nas neprestano hrani.
Autor: Imer Rusinovci
Profesor na Univerzitetu u Prištini, Fakultetu poljoprivrede i veterinarske medicine
