Zagađenje vazduha je jedna od najvećih ekoloških pretnji ljudskom zdravlju, pored klimatskih promena. I ove zime, uprkos visokim temperaturama, mnogi su izrazili zabrinutost za zdravlje zbog lošeg kvaliteta vazduha.
Sadat Morina je ove zime takođe parkirao svoj kamion pun uglja pored puta na mestu poznatom kao “Crkva Lapi” u Prištini.
Za razliku od prošle godine, kada je morao da pazi da ga inspektori ne kazne, ove zime trgovac nije bio zabrinut.
Globalna energetska kriza izazvana nakon ruskog napada na Ukrajinu mnogo je pogodila i Kosovo.
Državni organi nisu bili zainteresovani da sprovode zakon kažnjavanjem trgovaca ugljem, jer bi u suprotnom građani koristili i struju za grejanje.
Kosovska energetska korporacija (KEK), na osnovu mera koje je Vlada preduzela za ublažavanje energetske krize tokom ove zime, nastavila je proces prodaje uglja građanima i preduzećima.
Ali za trgovce uglja kao što je Sadati, ovo je bila dobra prilika da prodaju onoliko ovog proizvoda koliko Kosovari koriste za grejanje tokom hladnih zimskih meseci.
Proizvodnja energije iz lignita, odnosno elektrane na ugalj, su među glavnim izvorima zagađivača vazduha na Kosovu.
U zimskoj sezoni gradovi Kosova su uronjeni u smog koji se svuda vidi i oseća.
Tokom zime, posebno u prestonici, zagađenju vazduha u velikoj meri pomaže i korišćenje uglja za grejanje.
Iz regionalne inicijative koja se fokusira na zaštitu životne sredine, „Balkan Green Foundation”, kažu za Telegraf da su mnoge evropske zemlje i Kosovo tokom ove zime preduzele mere koje se ne poklapaju sa njihovim dugoročnim ciljevima vezanim za zaštitu životne sredine. ili tranzicionu energiju.
„Poljska, Bugarska, ali i Nemačka, koja je poznata kao lider u energetskoj tranziciji, koja je, da bi zamenila gas koji dolazi iz Rusije, odlučila da vrati u rad termoelektrane na ugalj. U istom duhu, Kosovo, pošto tokom zime nema kapacitet da pokrije povećanu tražnju i znajući da dobar deo građana koristi struju za grejanje, odlučuje da dozvoli prodaju uglja građanima i privredi“ , navodi se u odgovoru Balkan Green Foundation.
Ova inicijativa kaže da potreba za pristupačnim grejanjem u Evropi, ali i na Kosovu, pogoršava kvalitet vazduha i time ugrožava zdravlje građana.
„Da bi smanjila troškove energije, vlada se može osećati pod pritiskom da ublaži ekološke propise. Nažalost, ove ishitrene i opasne energetske politike ugrožavaju zdravlje građana povećavajući izloženost smrtonosnim zagađivačima i pogoršavajući stanje životne sredine uopšte.
Međutim, iz Balkan Green fondacije kažu da s obzirom na to da su ovu zimu karakterisale više temperature nego inače, onda je „ovo bio faktor koji je uticao na manje korišćenje grejnih resursa, uključujući ugalj, pa je kao rezultat toga efekat zagađenja bio manji od očekivan”.
„Još jedan razlog [za manje zagađenje od prognoziranog] je to što su, pošto je upotreba uglja dugo bila zabranjena, pojedini građani samo zamenili uređaje za njegovo sagorevanje“, navodi se dalje u inicijativi „Balkan Green Foundation“.
Univerzitetski profesor, ekolog Zećir Veselaj kaže za Telegraf da su uobičajeni uzroci zagađenja KEK, derivati poslednjeg kvaliteta koji dolaze na Kosovo, stari automobili koji sagorevaju ove derivate na uskim i oštećenim putevima, haotični urbanizam, smeće i spaljivanje na otvorenom, itd. .
Govoreći o uticaju energetske krize na zagađenje vazduha, Veseli kaže da i grejanje na struju negativno utiče na kvalitet vazduha.
„Čak i ako se ne grejemo na drva, ugalj ili pelet a grejemo na energiju, moramo znati da ta energija potiče od sagorevanja uglja. Dakle, štedeći energiju, štedimo dodatno zagađenje“, naveo je Veselaj.
Univerzitetski profesor, ekolog Zećir Veselaj
Veselaj kaže da ne očekuje poboljšanje pitanja životne sredine dok se ovim ozbiljnije ne shvate državne institucije.
„U stvari, životna sredina nikada nije tretirana dobro, niti je tretirana kao problem“, izjavio je Veselaj.
Rizik od zagađenja vazduha uzrokovanog malim česticama vazduha i dugotrajnom izloženošću zagađenju vazduha povezan je sa nizom štetnih efekata na zdravlje.
Plumolog Fljamur Marku kaže za Telegraf da je najveći broj pacijenata sa komplikacijama izazvanim zagađenim vazduhom u periodu od početka novembra do marta, kada se za grejanje najviše koriste goriva.
Plumolog Zastava Marku
Prema njegovim rečima, svake godine se povećava broj pacijenata koji traže zdravstvene usluge usled komplikacija zbog zagađenog vazduha.
„Ove godine smo verovatno imali sreće da nije bilo previše hladno i smoga koji je dugo prekrivao Prištinu ove godine, na sreću, nije, ali je broj pacijenata i dalje bio prilično veliki, bilo ambulantnih ili ležećih koji su zatražili medicinsku pomoć. “, izjavio je Marku.
Te čestice zagađenja koje se ispuštaju stvaraju velike prepreke, posebno u respiratornom traktu, gde dolazi do pogoršanja postojećih bolesti kao što su bronhitis, hronične opstruktivne bolesti, plućne bolesti ili čak bronhijalna astma“, kaže Marku.
Agencija za zaštitu životne sredine saopštava da se urbana područja na Kosovu, posebno tokom jeseni i zime, suočavaju sa visokim nivoom zagađenja vazduha, zagađenja koje uzrokuje preranu smrt građana Kosova.
O tome svedoče podaci o praćenju kvaliteta vazduha od strane nacionalne mreže na Kosovu, objavljeni u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu „Kvalitet vazduha u Evropi 2022“.
Agencija saopštava da je samo tokom 2022. godine iz kosovskih termoelektrana emitovano 20 hiljada tona sumpor-dioksida (SO2), oko 23 hiljade tona azotnog oksida (NO2) i oko 6 hiljada tona ukupne prašine.
Međutim, visoke temperature koje su vladale tokom ove zime smanjile su potrebu građana da troše resurse za grejanje, blago smanjivši nivo zagađenosti vazduha.
Tokom proteklih godina, u zimskoj sezoni, kvalitet vazduha, posebno u glavnom gradu Kosova, Prištini, dostigao je alarmantan nivo, prevazilazeći sve preporučene standarde.
Prema tadašnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine i američke ambasade, vrednosti PM 2,5 bile su iznad dozvoljenih vrednosti.
Februarskog dana 2021. godine, sajt IK air za globalno merenje kvaliteta vazduha rangirao je Prištinu nekoliko puta kao najzagađeniji vazduh na svetu.
U 2020. godini, vrhunac zagađenja imao je koncentraciju od 367,2 µg/m³ PM10, koncentraciju od 234,5 µg/m³ PM2,5, koncentraciju od 206,5 µg/m³ NO2 i nivo SO2 od 294,8 µg/m³.
Zbog degradacije životne sredine Kosovo je kritikovano i od međunarodnih mehanizama.
U izveštajima ovih mehanizama, Kosovo je rangirano na najnižem nivou ekoloških standarda na Zapadnom Balkanu iu Evropi.
Najveći zagađivač je Kosovska energetska korporacija koja snabdeva celu državu strujom, koja se proizvodi iz uglja i nalazi se nekoliko kilometara od Prištine.
Kosovska energetska korporacija je do 2018. godine svojim radnicima poklanjala ugalj.
Ministarstvo za ekonomski razvoj je 2018. godine odlučilo da prestane da poklanja ugalj radnicima KEK-a.
Ali početkom ove zime, ministar privrede Artane Rizvanoli je poništio ovu odluku, kako bi se radnicima moglo pomoći da prebrode krizu.
Ovaj članak je podržan od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu kroz projekat Climate Promise koji finansira Vlada Japana. Njegov sadržaj je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove UNDP-a ili Vlade Japana.
