Kako se zimska sezona približava, građani Prištine će se i ove godine suočiti sa velikim zagađenjem vazduha. Kosovska prestonica se poslednjih godina često nalazi na listi zemalja sa najzagađenijim vazduhom na svetu.
Najveći zagađivač je Kosovska energetska korporacija koja snabdeva celu državu strujom, koja se proizvodi iz uglja i nalazi se nekoliko kilometara od Prištine.
Situacija se još više pogoršava u situaciji kada je energetska kriza postala jedan od najvećih problema. Uz visoke cene, građani su prinuđeni da se greju sagorevanjem uglja, drveta i drugih materijala, koji doprinose smanjenju kvaliteta vazduha.
Emin Islami (58) koji živi u Prištini kaže da je tokom zimske sezone u obavezi da se preseli u selo, inače kaže da u bolnici završava od hronične bolesti od koje boluje.
„U Prištini je vazduh veoma prljav, posebno u zimskoj sezoni. Imamo Obilić u blizini, automobile, ugalj. I sam sam hronično bolestan. Ja lično idem u selo Diz, odakle sam, zimi. Samo kad moram zbog posla, inače odlazim zbog vazduha, jer je nepodnošljivo i završim u bolnici“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.
Islam poziva institucije da pronađu rješenja kako se ova situacija ne bi ponavljala svake godine.
Besfort Kosova, iz regionalne inicijative Balkan Green Foundation, kaže da je kvalitet vazduha veoma nizak zbog mnogih faktora, kao što je grejanje čvrstim materijalima.
Objašnjava kako mikroskopske čestice koje se oslobađaju pri sagorevanju materijala koji se koriste za grejanje na Kosovu utiču na zdravlje građana.
„Ove (supstance), koje sagorevaju u pećima, koje građani imaju za grejanje, ispuštaju u atmosferu zagađujuće materije, posebno PM 2,5, PM 10. To su fine čestice, koje ulaze u unutrašnji sistem ljudskog tela i izazivaju različite probleme i od koju je izuzetno teško zaštititi“, kaže Kosova.
Pulmolog Fljamur Marku, govoreći o zdravstvenim komplikacijama izazvanim zagađenim vazduhom, daje i savete o pojedinačnim merama koje se mogu preduzeti kako bi se smanjila šteta prouzrokovana zagađenjem.
Te čestice, zagađenje koje se oslobađa, stvaraju velike prepreke, posebno u respiratornom traktu, gde dolazi do pogoršanja postojećih bolesti kao što su bronhitis, hronične opstruktivne bolesti, plućne bolesti ili čak bronhijalna astma“, kaže Marku.
On dodaje da se u čestim slučajevima dešava da je i ovim pacijentima potrebna hospitalizacija kako bi dobili dodatni kiseonik.
„Ovde treba dodati da se ne samo pogoršavaju postojeći slučajevi, već imamo i porast novih slučajeva, čak i pacijenti u mlađem uzrastu pokazuju probleme, posebno respiratorne“, kaže on.
Najveći broj pacijenata sa komplikacijama izazvanim zagađenim vazduhom je u periodu od početka novembra do marta, kada se za grejanje najviše koriste goriva.
„Naš savet ovim pacijentima je da izbegavaju najveće zagađenje, kao što su jutarnji i večernji sati. Ali, ako u tom trenutku definitivno imaju pokret, onda bi trebalo da nose maske ili čak da koriste šal za zaštitu“, kaže Marku.
Kosovska energetska korporacija je do 2018. godine svojim radnicima poklanjala ugalj. Ministarstvo za ekonomski razvoj je 2018. godine odlučilo da prestane da poklanja ugalj radnicima KEK-a.
Nedavno je ministarka privrede Artane Rizvanoli istakla da je ovu odluku ukinula, kako bi se radnicima moglo pomoći
za prevazilaženje krize.
Među najvećim zagađivačima vazduha na Kosovu su vozila, posebno starija. Iako ne u čestim slučajevima, počela je upotreba električnih automobila.
Fidan Halaći, koji vodi posao sa taksi uslugama u Prištini, posluje sa 20 100% električnih automobila. Iako doprinosi održavanju kvaliteta vazduha, kaže da nije oslobođen nikakvih poreza od države.
„I pored inicijativa koje smo preduzeli ili sa Ministarstvom za infrastrukturu ili na opštinskom nivou, nije bilo podrške. Mi smo kao kompanija sami pokrili sve troškove do promene ili povećanja kapaciteta transformatora zbog potrebe za punionicama većeg kapaciteta“, kaže Halaći za Radio Slobodna Evropa.
Prema Besfort Kosovo, veoma važna mera je podizanje svesti o opasnosti koju izaziva nizak kvalitet vazduha i načinima na koje građani mogu da doprinesu poboljšanju ovog kvaliteta.
„Jedan od najboljih načina bi bio da se, tamo gde je to moguće, koristi efikasna oprema kao što su toplotne pumpe ili klima uređaji, koji imaju niže operativne troškove, osim ulaganja za njihovu ugradnju.
