Napisali Adhurim Hakhimusa (FHGR, Švajcarska), Kristian Sevdari (DTU, Danska)
U ljudskoj prirodi je da se usevi (npr. žitarice) čuvaju u velikim štalama i čuvaju za kasniju upotrebu. Istovremeno, skoro svaki plan kuće/stana ima malo skladište za skladištenje brašna, ulja, pirinča, pića i mnogih drugih namirnica. Jednostavno rečeno, porodice planiraju i žele da imaju obezbeđenu dobrobit na određeno vreme.
Ali ne može se svaki proizvod skladištiti lako, jeftino i brzo. Struja je jedan od takvih proizvoda. U poslednjih deset godina imali smo mnogo stabilnije snabdevanje električnom energijom kao rezultat otklanjanja tehničkih problema iz redovnog održavanja i pravilnog upravljanja blokovima kosovskih termoelektrana A i B.
Problem proizvodnje električne energije termoelektranama na ugalj je što one izazivaju veliko zagađenje životne sredine na lokalnom nivou, ali što istovremeno utiče i na klimatske promene na globalnom nivou. Kao rezultat toga, zemlje širom sveta odlučile su da izvrše energetsku tranziciju prelaskom sa korišćenja izvora energije koji zagađuju životnu sredinu (npr. ugalj, gas, naftni derivati) na obnovljive izvore energije (OIE) (p) npr. vetar, solarna energija , geotermalna) u naredne dve decenije. Takva energetska tranzicija je obavezna za Kosovo kao potpisnicu Energetskog sporazuma. Kosovo planira, ali je takođe počelo da ulaže u diversifikaciju izvora energije preko OIE, gde je čak pre nekoliko dana pušten u rad još jedan vetropark sa 105 megavata (MV) električne energije na severu Kosova.
Međutim, OIE u velikoj meri zavise od atmosferskih uslova. Jednostavno je, vetrenjače se okreću oko svoje ose i proizvode struju u zavisnosti od intenziteta vetra. Takođe solarni paneli proizvode električnu energiju samo tokom dana iu zavisnosti od intenziteta sunčeve svetlosti. Dakle, u zavisnosti od proizvodnog kapaciteta, u nekim satima dana proizvodnja iz OIE može premašiti potrošnju, dok u drugim satima potrošnja može biti veća od proizvodnje. Ovo čini održivo snabdevanje električnom energijom zasnovano na OIE izazovnim.
Stoga je neophodno da je u vreme kada imamo viškove električne energije skladištimo, da je koristimo u satima kada je potrošnja veća od proizvodnje. Ovo je koncept fleksibilnosti (u potrošnji i proizvodnji). Dakle, za održivo snabdevanje energijom neophodno je napraviti kombinaciju OIE sa najpouzdanijim i najefikasnijim tehnologijama za uštedu energije.
Tokom poslednje decenije, sa sve većom upotrebom OIE, naučna aktivnost za pronalaženje različitih metoda za očuvanje energije u velikim količinama takođe je porasla. Energetski sistem koji je 100% zasnovan na OIE nužno zahteva relativno velike kapacitete za skladištenje energije. Ovi kapaciteti su podeljeni prema primeni:
a) podešavanje frekvencije (energija do 15 min);
b) rad mreže (snaga do 4 sata) i
c) štedi energiju (energija do 6 meseci).
Tokom ovog članka analiziraćemo neke tehnologije, sa posebnim osvrtom na tehnologije sa najvećim potencijalom.
Koristeći prednosti zrele tehnologije i mogućnosti skladištenja velikih količina energije, reverzibilne hidroelektrane čine oko 99% svetskog kapaciteta za skladištenje energije, jer su baterije tehnologija koja je nedavno počela da se primenjuje.
U osnovi ovaj tip hidroelektrane ima dva basena, jedan na visokom brdu, a drugi na primer u niskoj kotlini. U satima kada ima viška električne energije voda se pumpa punjenjem gornjeg bazena, dok se u satima kada je potrošnja električne energije veća od proizvodnje voda ispušta iz gornjeg u donji bazen i proizvodi električnu energiju.
Baterije (Li-ion) su još jedna veoma obećavajuća tehnologija za uštedu energije. Uglavnom zbog gustine energije koju obezbeđuju (75-200 Vh/kg) u poređenju sa reverzibilnim hidroelektranama (0,5-1,5 Vh/kg). Iz tog razloga se baterije vide kao rešenje za transportni sektor, koji se kreće ka električnom transportu.
