Environment Hub

Ugalj je i dalje glavna pretnja globalnim klimatskim ciljevima

Broj elektrana na ugalj širom sveta opao je 2021. godine, prema objavljenoj studiji, ali fosilno gorivo koje je najodgovornije za globalno zagrevanje i dalje stvara rekordne emisije CO2, ugrožavajući klimatske ciljeve Pariza.

Otkako je 2015. potpisan ugovor sa 195 zemalja, energetski kapaciteti uglja u izgradnji ili planirani za razvoj opali su za tri četvrtine, uključujući pad od 13 procenata na godišnjem nivou u 2021. na 457 gigavata (GV).

Globalno, postoji više od 2.400 elektrana na ugalj koje rade u 79 zemalja, sa ukupnim kapacitetom od 2.100 GV.

Prema godišnjem izveštaju Global Energi Monitor, Praćenje globalnog gasovoda za ugalj, rekordne 34 zemlje imaju nova postrojenja na ugalj u razmatranju, od 41 u januaru 2021.

Kina, Japan i Južna Koreja, sve istorijske pristalice razvoja uglja van svojih granica, obavezale su se da će prestati da finansiraju nove fabrike uglja u drugim zemljama, iako i dalje postoji zabrinutost zbog potencijalnih praznina u angažovanju Kine.

Pa ipak, svetska operativna flota sa pogonom na ugalj povećala se 2021. za 18 GV, a od decembra je u izgradnji bilo dodatnih 176 GV kapaciteta uglja, skoro isto kao godinu dana ranije.

Najveći deo ovog rasta je u Kini, koja čini nešto više od polovine nove električne energije na ugalj. Južna i jugoistočna Azija čine još 37 odsto.

Tri četvrtine novih elektrana na ugalj koje su počele sa radom prošle godine nalazile su se u Kini, gde su novootvoreni kapaciteti nadoknadili penzionisanje termoelektrana na ugalj u svim drugim kombinovanim nacijama.

„Cevovod elektrane na ugalj se smanjuje, ali jednostavno nema više budžeta za ugljenik za izgradnju novih elektrana na ugalj“, rekla je Flora Šampenoa iz Global Energi Monitora. “Moramo da prestanemo, sada.”

Međuvladin panel UN za klimatske promene i Međunarodna agencija za energiju upozorili su da mogućnost borbe protiv globalnog zagrevanja na održivom nivou znači da nema novih elektrana na ugalj i brzo zatvaranje postojećih.

Bogate zemlje bi to trebalo da urade do 2030. godine, a većina ostatka sveta do 2040. godine, kažu oni.

Mnoge ekonomije u usponu, poput Indije, Vijetnama, Bangladeša, smanjile su planove za nove kapacitete za ugalj.

„U Kini se i dalje objavljuju planovi za nove elektrane na ugalj“, rekla je Lauri Millivirta, vodeći analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha i koautor izveštaja.

Do danas, najveći svetski emiter gasova staklene bašte, Kina se obavezala da će dostići vrhunac emisija ugljenika do 2030. i postati neutralna do 2060. godine.

U Sjedinjenim Državama, napori da se ograniči upotreba uglja su usporeni, navodi se u izveštaju.

Kapacitet američkih „penzionisanih“ kapaciteta uglja u 2021. opao je drugu godinu zaredom, sa 16,1 GV u 2019. na 11,6 GV u 2020. godini, na oko 6,4 do 9,0 GV prošle godine.

Da bi ispunile svoje klimatske ciljeve, Sjedinjene Države će morati da crpe 25 GV godišnje od sada do 2030.

Evropska unija je 2021. godine penzionisala rekordnih 12,9 GV, uključujući 5,8 GV u Nemačkoj, 1,7 GV u Španiji i 1,9 GV u Portugalu, koja je ostala bez uglja u novembru 2021, devet godina pre ciljanog datuma odlaska.

Izvor: kosovo.energy