Environment Hub

Računarski scenariji pokazuju da se klimatske promene mogu zaustaviti

Dok su vodeći svetski naučnici o klimatskim promenama ove nedelje objavili izveštaj pun upozorenja, oni su nastavili da insistiraju na tome da svet još uvek ima priliku da spreči najgore posledice klimatskih promena.

“Još uvek je moguće sprečiti većinu užasnih uticaja, ali to zaista zahteva transformaciju bez presedana”, rekao je Ko Barrett, zamenik predsednika Međuvladinog panela za klimatske promene. “Mislim da ideja da još uvek postoji put napred, služi kao tačka koja bi trebalo da nam ulije nadu.”
Ovaj obećavajući put, na kome opasne promene u klimatskom svetu konačno prestaju, proizvod je ogromnih kompjuterskih simulacija svetske ekonomije. Zovu se integrisani modeli vrednovanja. Postoji nekoliko glavnih verzija ovih računarskih procena: četiri razvijene u Evropi, jedna u Japanu i jedna u Sjedinjenim Državama.

“Ono što uglavnom radimo je pokušaj da istražimo šta je potrebno za ispunjenje ciljeva Pariza.” kaže Detlef van Vuuren, iz holandske Agencije za procenu uticaja na životnu sredinu, koja je razvila jedan od računarskih modela.
Kako smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte na nulu u narednih 40 godina?

Svetski lideri složili su se u Parizu da ograniče globalno zagrevanje na manje od 2 stepena Celzijusa. Planeta se već zagreva za oko 1 stepen Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Postizanje ovog cilja znači smanjenje emisije gasova staklene bašte na nulu u roku od oko 40 godina. To bi zahtevalo duboke promene.

Zbog toga su se neki naučnici obratili za pomoć svojim modelima računara. “Kako je moguće ići na nultu emisiju?” On odgovara. „Reč je o transportu, stanovanju i električnoj energiji.
Modeli zatim pokušavaju da ispune taj zahtev na najisplativiji način, sve dok je to tehnološki izvodljivo i ne podudara se sa granicama kao što su snabdevanje zemljištem ili drugi resursi.

Dobra vest je da su modeli pronašli način da postignu ovaj cilj, barem u scenarijima u kojima su svetske vlade bile sklone saradnji u ispunjavanju svojih obaveza u Parizu. U stvari, prema Keivan Riahi, na Međunarodnom institutu za primenjene sisteme u Austriji, pronašli su brojne puteve do nultog ugljenika.

Neki modeli prikazuju ljude kada reagiraju na veće cijene energije ili vladine propise promjenom načina života. Useljavaju se u domove koji štede više energije i odriču se automobila u korist nove i bolje vrste javnog prevoza. Pored tradicionalnih autobuskih linija, autonomna vozila poput Ubera – postižu isti efekat, dovodeći ljude tamo gde im je potrebno.

Naučnik Riahi voli ovu verziju. “Uveren sam da bi fundamentalno restrukturiranje na strani potražnje takođe dovelo do boljeg kvaliteta života”, kaže on.

Drugi scenariji pokazuju da ljudi i dalje troše mnogo energije, što zauzvrat zahtijeva ogromno povećanje proizvodnje čiste električne energije. To znači 10 ili 20 puta više zemljišta pokrivenog solarnim i vetroelektranama, u poređenju sa sadašnjim, kao i više elektrana u kojima se sagoreva drvo ili druga biogoriva, opremljene opremom za hvatanje i skladištenje ugljen -dioksida koji se oslobađa pri vetru.

Uprkos svim svojim nedostacima, ovi modeli ostaju glavni način na koji naučnici i kreatori politike pronalaze opcije za budućnost. Oni kvantifikuju kompromise i posledice koje možda nisu jasno vidljive. Na primer, ako zemlje žele da koriste drvo ili druge prirodne materijale kao gorivo, to znači manje zemlje za uzgoj hrane ili prirodne šume. Modeli takođe jasno pokazuju da je međunarodna saradnja od suštinskog značaja, pri čemu bogate zemlje pomažu siromašnijim zemljama da smanje emisije.

Rezultati kompjuterskog modelovanja su poput mapa koje sada mogu izgledati nejasne, ali omogućavaju mape puta koje mogu pomoći svetu da izbegne klimatsku katastrofu.

Elektronsku platformu Environment-hub podržava HumanRightivism, kojom upravlja CDF Fond za razvoj zajednice, uz podršku SIDA-e.

No comment yet, add your voice below!


Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *