Definicija održivosti u Brundtlandovom izveštaju (Svetska komisija UN za životnu sredinu i razvoj, 1987.) široko se citira kao „održivi razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Druga uobičajena definicija je tradicionalni dijagram prikazan na gornjoj slici. Trokružni dijagram društvene, ekološke i ekonomske održivosti pokazuje vezu između tri oblasti koje zahtevaju stepen ravnoteže. Održivost i održivi razvoj mogu varirati od veoma negativne situacije do vrlo pozitivne.
Izjednačavanje održivosti sa ograničenim održivim razvojem i povećanje troškova povezanih sa društvenom ravnopravnošću možda neće biti održivo. Kasun (1999) tvrdi da održivi razvoj zahteva žrtvovanje ljudske slobode, dostojanstva i blagostanja.
Bailei (2002) sugeriše da su očuvanje životne sredine, ograničavanje ekonomskog rasta i iskorenjivanje siromaštva međusobno nekompatibilni. On navodi da ekonomski rast zapravo štiti životnu sredinu što pokazuje kvalitet životne sredine razvijenijih zemalja.
Beckerman (1992) tvrdi da je ekonomski rast zemalja u razvoju najbolja strategija za smanjenje degradacije životne sredine i upravljanje resursima.
